NIKOZIJA, Kipar je danas saopštio da je on žrtva restrukturisanja grčkog duga i da očekuje solidarnost od svojih partnera u EU, a ne specijalan tretman što se tiče finansijske pomoći.
“Nikad nismo tražili specijalan tretman. Ono što tražimo i očekujemo jeste solidarnost, što je osnovni princip EU, prema zemlji koja je žrtva evropske odluke o restrukturisanju grčkog duga”, rekao je portparol kiparske vlade Stefanos Stefanou.
Prošlog juna Kipar je postao četvrta država evrozone koja je zatražila finansijsku pomoć od EU i Međunarodnog monetarnog fonda /MMF/ nakon što su njene banke pretrpjele velike gubitke, jer je EU odobrila otpisivanje i smanjenje grčkog duga.
Razgovori o pomoći za Kipar otežani su zabrinutostima zbog otplate i zbog veličine eventualne pomoći, koja bi mogla da dođe do cifre od 17 milijardi evra, a što je jednako bruto domaćem proizvodu Kipra.
Njemački kancelar Angela Merkel rekla je juče da očekuje da će razgovori o pomoći potrajati, uz napomenu da neće biti “specijalnih uslova za Kipar”.
Merkelova sutra dolazi na Kipar na sastanak sa Evropskom narodnom partijom, a što je grupacija evropskih partija desnog centra, ali nisu predviđeni razgovori sa predstavnicima kiparske vlade.
Odlazeća vlada Kipra, koja se suočava sa izborima 17. februara, odupire se zahtjevima povjerilaca da privatizuje državne kompanije, posebno “Telekom” i “Elektrodistribuciju” da bi mogla da otplati finansijsku pomoć.
Kipar kaže da su ova dva sektora od strateške važnosti za nacionalnu bezbjednost zemlje.
Ranije je “Dojče vele” javio da se poteškoće ogledaju u tome da je Kipar, kao zemlja koja je nekada imala veoma nizak porez, izgradila orgoman bankarski sektor koji je onda – s obzirom na finansijsku i ekonomsku krizu – zapao u nevolje. Kipar je drugim zemljama sa visokom stopom poreza uvijek bio trn u oku, a osim toga stalno su postojali prigovori o pranju novca.
Spašavati kiparske banke, za zemlje koje daju kreditna sredstva, značilo bi novcem poreskih obveznika podržavati konkurenciju, naveo je radio.
Ali, ako se, s druge strane, dozvoli da banke na Kipru propadnu, onda se rizikuje da ostrvo izgubi svoj važan ekonomski stub, a posljedica bi bila velika nezaposlenost i recesija.