NIKOZIJA, Kipar bi mogao da zatraži do četiri milijarde evra finansijske pomoći, ukoliko bi se obratio Evropskoj uniji, ali mu je u narednih nekoliko nedjelja potrebno 1,8 milijardi za dokapitalizaciju jedne od banaka, izjavio je zamjenik kiparskog ministra za ekonomska pitanja Andreas Mavrojanis.
Mavrojanis je, tokom posjete Irskoj, rekao za Rojters da još nije donijeta odluka o načinu spasa posrnulog bankarskog sektora Kipra, ali da bi eventualni zajam na neki način uključivao Evropu.
Kipar bi takođe mogao da dobije pomoć od Rusije i/ili Kine, a ta pomoć mogla bi biti spojena sa evropskim sredstvima.
“Sve opcije su na stolu. To može da bude kombinacija (bilaterlane ili evropske pomoći). Šta god da bude odlučeno, dio novca ili uslova dolaziće iz Evrope. Ne znam da li ćemo se obratiti Rusiji ili Kini”, dodao je on.
Ta mala članica zone evra, koja je već više od godinu dana istisnuta sa tržišta kapitala, mora da do 30. juna pribavi sumu koja odgovara deset odsto kiparskog bruto domaćeg proizvoda za dokapitalizaciju Kiparske narodne banke, ako joj privatni investitori ne izađu u susret.
Mavrojanis je naveo da zaduživanje kod Evropske unije nosi teret koji bilateralni zajmovi ne povlače. “Problem sa evropskim mehanizmom pomoći zemljama je veoma negativna konotacija zbog svega što se desilo u Grčkoj”, naveo je on.
“Kada kažete da ćete ući u mehanizam, ljudi smatraju da je to veoma negativno. Vlada želi da izbjegne borbu sa negativnim efektima”, poručio je Mavrojanis, dodajući da će Kipar, ipak, nastaviti da ispunjava obaveze koje ima prema EU.
“Novac može da dođe spolja, ali moramo da poštujemo okvire Unije”, dodao je on.
Mavrojanis je naveo da bi Kipar, ukoliko bi zatražio pomoć evropskog fonda za spas, mogao da traži više od 1,8 milijardi evra, koliko mu je trenutno potrebno. “Govorimo o cifri od najviše tri ili četiri milijarde evra”, dodao je Mavrojanis.
Kiparska narodna banka i Banka Kipra teško su pogođenje otpisom grčkog duga, ali je Banka Kipra gotovo okončala dokapitalizaciju uz pomoć privatnih investitora.
Bonitetna agencija “Mudis” snizila je kreditni rejting Banke Kipra, a rejting Kiparske narodne banke stavila na preispitivanje, uz mogućnost sniženja zbog povećane prijetnje izlaska Grčke iz zone evra.
Kipar, čija ekonomija učestvuje sa svega 0,2 odsto u ukupnoj ekonomiji zone evra, dobio je prošle godine bilateralni zajam od 2,5 milijardi evra od Rusije, bliskog poslovnog partnera.
Prema medijskim izvještajima, Kipar je već razgovarao s Rusijom o novom zajmu, ali se kao novi zajmodavac pominje i Kina. Tanjug