DAVOS, Zemlje iz grupe BRIKS, Brazil, Rusija, Indija, Narodna Republika Kina i Južna Afrika, ponovile su da su spremne da pomognu ugroženim evropskim zemljama.
Direktor jedne od najvećih privatnih investicionih firmi u NR Kini Džon Džao izjavio je da investitori iz najmnogoljudnije zemlje svijeta još uvijek “uče pravila igre” koja vladaju na svjetskom finansijskom tržištu.
Kineske kompanije i vladini fondovi posljednjih godina koriste ogromne devizne rezerve veće od 3,3 biliona dolara, za kupovinu stranih firmi i investiranje u vladine obveznice drugih zemalja, podsjetila je američka novinska agencija Asošiejtid pres u izvještaju iz Davosa.
Kineski premijer Ven Đijabao je proteklih mjeseci više puta ukazivao na spremnost Pekinga da otkupljuje vladine obveznice dugovima ugroženih zemalja evrozone. Zvanični Peking je krajem 2011. takođe, najavio da neće skrštenih ruku posmatrati finansijski slom Evrope već da će pomoći posredstvom MMF-a, u kome je NR Kina ima sve važniju ulogu.
Visoki zvaničnik Centralne banke Kine Sje Duo je tada ukazao da povećanje moći privreda u usponu u MMF-u mora biti prioritet i kritikovao evropske države zbog nedovoljno odgovorne javne potrošnje.
MMF je najbolji način za pružanje pomoći evropskim zemljama koje grcaju u dugovima i NR Kina bi podržala takav potez, naglasio je Sje.
Vlada u Pekingu uporno, međutim, ukazuje da MMF mora bez odlaganja da postignu napredak u reformi svojih kvota, što je započeto prošle godine, ali je potrebno da je potvrde zemlje članice Fonda.
Kina je već uložila dosta u imovinu EU, kazao je bankar Sje.
“Naši lideri su obećali da će kupovati imovinu u evrima i mi smo već neto investitori u zemljama EU”, kazao je on.
“MMF ima mogućnost da poveća pozajmice, ali je prioritet da se bez odugovlačenja završi raspodjela kvota”, insistirao je Sje.
Na samitu Evropske unije i Rusije 15. decembra prošle godine zvanična Moskva je izrazila spremnost da pomogne evrozoni do sume u vrijednosti od 20 milijardi dolara.
Rusija bi tu pomoć zemljama evrozone obezbijedila pomoću mehanizma MMF-a, a savjetnik ruskog predsjednika za ekonomska pitanja Arkadij Dvorkovič, tom prilikom je potvrdio želju Rusije da deblokira prvu tranšu od 10 milijardi dolara.
“Deset milijardi je minimalni doprinos. On može biti samo veći, ne manji”, dodao je Dvorkovič i precizirao da je Rusija spremna da razmotri upućivanje dodatnih 10 milijardi dolara, pod uslovom da evrozona ispuni obećanje i uspostavi fond za spasavanje evrozone vrijedan bilion evra.
“Rusija je zainteresovana da bude očuvana stabilnost evra, jer je značajan dio ruskih deviznih rezervi u toj valuti”, rekao je predsjednik Dimitrij Medvedev , koji je predvodio rusku delegaciju na samitu sa EU.
Centralna banka Rusije ne očekuje raspad evrozone i ne namjerava da ozbiljno mijenja strukturu deviznih rezervi, rekao je na Svjetskom ekonomskom forumu u Davosu prvi zamjenik predstavnika Banke Aleksej Uljukajev.
Eksperti dopuštaju mogućnost recesije ili značajnog sniženja kursa, ali ne smatraju da je neophodno odustati od evra kao ustaljene valute, rekao je Uljukajev.
Izvori iz MMF-a su naveli da će svijetu u sljedeće dvije godine nedostajati bilion dolara za finansiranje ukoliko se globalna ekonomska situacija značajno pogorša.
Trenutni kapacitet MMF-a za pomoć ugroženim ekonomijama iznosi oko 380 milijardi dolara.
Brazil je odbacio mogućnost kupovine obveznica evrozone radi pomoći u spasavanju članica tog monetarnog bloka, obećavši da će samo pružiti pomoć posredstvom MMF-a.
Procijenjuje se da devizne rezerve zemalja BRIKS, koje i dalje ubrzano rastu, vrijede blizu pet biliona dolara, pa dugovima opterećene zemlje u Evropi očekuju da bi i sa te strane mogle da računaju na finansijsku pomoć. Tanjug