BEOGRAD, Preduzetnički duh trebalo je da savlada tranziciju. Svake godine 40.000 novih malih i srednjih preduzeća i 80.000 zaposlenih – bila je ideja državne strategije usvojene 2003. godine u Srbiji. Realizacija, nažalost, nije išla po planu. Istina je da se svake godine otvori više od 40.000 preduzeća i radnji, ali se skoro isti broj zatvori, a prošle godine prvi put se desilo da su „katanci“ bili brojniji od početnika. A, taj trend je nastavljen i ove godine. Tako je u prva dva mjeseca izbrisano 2.227 preduzeća i čak 6.063 radnji.
Situacija je još alarmantnija u slučaju zaposlenih. Umjesto da amortizuju gubitak radnih mjesta u posrnulim gigantima, kako su nadležni obećavali, preduzetnički sektor je platio ceh ekonomske krize. U posljednje dvije godine upravo u malim radnjama izbrisano je iz zvanične evidencije najmanje 120.000 zaposlenih.
– Mala preduzeća izuzetno teško opstaju – kaže ekonomista Dragovan Milićević. – Ona su podnijela najveći teret ekonomske krize, i to se vidi po podatku da je samo tokom 2009. godine u njima izgubljeno čak 75.000 radnih mjesta. Ništa bolja situacija nije bila ni u 2010, tako da nema razloga da očekujemo bolji rezultat. Upozorava podatak da je prošle godine 26.000 firmi izašlo iz sistema poreza na dodatu vrijednost, znači da nisu ostvarile godišnji obrt od četiri miliona dinara. Postoje fiksne obaveze koje su iste i za mala i za velika preduzeća. U takvoj situaciji je teško pokrenuti biznis. Država nema para, ali ovakvu fiskalnu politiku će teško izdržati male firme. I od onih koja se vode da postoje, na hiljade su u 2009. godini imala realizaciju – nula. Znači da su „mrtva“, da ne rade.
Prvi na listi zahtjeva većine privrednika su smanjenje obaveznih taksi, poreza i doprinosa, ali i reforma javnog sektora i obračun sa sivom ekonomijom. Milan Knežević, predsjednik Asocijacije malih i srednjih preduzeća, kaže da posljednjih deset godina država nije donijela nijedan zakon koji bi efikasno uredio tržište.
– Amnestija sivog i crnog tržišta je kolektivna grobnica privrede, jer se tako obrne 50 odsto robe i usluga – kaže Knežević. – Samo tokom prošle godine država je uvela 14 novih opterećenja, pa jedno preduzeće sada plaća 44 različite obaveze. Porezi i doprinosi su toliki da preduzeća tjeraju u sivu ekonomiju. Problem je i izuzetno velika javna potrošnja. Blizu 80.000 malih i srednjih preduzeća je u nekoj vrsti blokade ili spada u 20.000 onih nad kojima će se sprovesti stečaj. A koliki su to nameti, vidi se iz primjera jednog poslodavca koji zapošljava 27 radnika. Kada nabavi materijal, plati zaposlene i namiri državu, njegova zarada je – četiri odsto.
– Plaćamo najmanje 62 različite takse i poreze – kaže ovaj poslodavac iz okoline Beograda. – Prošlog mjeseca sam dao 540.000 dinara samo za doprinose na plate. Za porez na dodatu vrijednost dajem od 300.000 do 400.000 dinara. Uveo sam HASAP standard još 2006. godine, i prošle godine sam samo za garderobu za zaposlene dao 300.000 dinara. Imam preciznu računicu: od 33 do 35 odsto dajem na plate, a na materijal od 40 do 42 odsto. Još osam odsto ide na PDV, a plaćamo i firmarine i druge obaveze. Meni na kraju ostane četiri odsto zarade. Kinez do mene radniku da 100 evra plate, ne prijavljuje ga, ne kuca račune. Kada bi svi plaćali poreze, sve bi bilo drugačije.
Skupa država, skupi krediti
Gotovo preslikan spisak problema navodi preduzetnik Todor Gole, predsjednik Inicijativnog odbora Opšteg udruženja preduzetnika Priboja.
– Najveći problem je nedostatak zdravog novca, a da bi novac bio zdrav, morate da imate zdravu ekonomiju – kaže Gole.
– U Priboju je najmanje zanatskih radnji, 70 odsto su trgovine i kafići. Problem su i skupi krediti. Obaveze i potražnja države su enormno visoki. Ako u ovoj zemlji 70 odsto novca ide u nelegalne tokove, onda je normalno da preostalih 30 odsto trpi sve troškove. Novosti
