BANJALUKA, Krajem osamdesetih godina prošlog vijeka tadašnja Jugoslavija dugovala je gotovo 20 milijardi dolara i više se nije mogla da zadužuje, a danas državice nastale njenim raspadom duguju gotovo sedam puta više i niko ih ne opominje da su prezadužene?!
Kako je to moguće kada se zna da je privreda u gotovo svim tim državicama već odavno na koljenima, da je na ovom području najveća stopa nezaposlenosti u Evropi i da najveći broj stanovnika živi u ekstremnom siromaštvu?
Razuman odgovor na ovo pitanje teško bi mogli da daju i najbolji ekonomisti. Ipak, čini se da je jedino logično objašnjenje Miloša Todorovića iz Udruženja ekonomista Republike Srpske.
“Očigledno je da nas velike i moćne međunarodne finansijske organizacije odobravanjem novih kredita, u stvari, guraju u još veću dužničku krizu. To je, izgleda, sudbina svih malih državica, jer je to globalni problem. Vlasnicima kapitala treba neko kome će da zaračunavaju kamate na novac koji su im posudili i zbog toga bukvalno tjeraju te male državice da se sve više zadužuju”- navodi Todorović.
Pritisnute velikim finansijskim problemima i siromaštvom, te državice jednostavno ne mogu da se odupru takvim ponudama iako je i njima potpuno jasno da ih to novo zaduživanje samo vodi u još veće siromaštvo.
“Problem je što to zaduživanje nije za privredni razvoj već za krpljenje rupa u budžetu i za javnu potrošnju. To su, dakle, sredstva namijenjena za potrošnju, a ne za nove investicije, tako da, dugoročno gledano, to sigurno ne vodi u privredni razvoj”, pojasnio je za Srnu ekonomista Miloš Todorović.
Uprkos tome, u Republici Srpskoj i BiH često govore da nismo prezaduženi i da još ima prostora za nove kredite. Stav Udruženja ekonomista Republike Srpske jeste da takvo razmišljanje nije opravdano.
Ekonomisti smatraju da bi, ukoliko se već i zadužujemo, pod hitno trebalo da prekinemo sa starom praksom i da se taj novac investira u privredni razvoj. Jedino tako možemo da se izvučemo iz ove ekonomske krize i recesije.
Teško je reći hoće li ih čuti oni koji odlučuju o novim zaduživanjima i da li će da uvaže njihove sugestije. Činjenica je međutim da u BiH ne postoji nikakav kontrolni mehanizam za praćenje zaduživanja da kaže “e, sad je dosta”.
“Na novo zaduživanje države građani ni na koji način ne mogu da utiču niti da kontrolišu iako na kraju oni plaćaju ceh. Samo dobijemo informaciju preko medija da se BiH `veoma povoljno zadužila` za određeni iznos, pa onda opet da smo se `još povoljnije zadužili` za neki novi iznos i tako redom. Stiče se utisak da se ti krediti uzimaju kad god je potrebno – kako bi to narod rekao – “da se začepe neke rupe”. Ako ovako nastavimo, to će nas sigurno odvesti u totalnu dubiozu iz koje ćemo se teško izvući”, smatra Todorović.
Prema zvaničnim podacima, krajem prošle godine inostrani dug BiH iznosio je nešto više od 3,2 milijarde evra. Samo u 2010. godini uvećana je zaduženost građana za više od 500 miliona evra. Mada još nema zvaničnih podataka o inokreditima koji su u ime stanovnika BiH podignuti u ovoj godini, izvjesno je da je, uprkos upozorenjima ekonomista, nastavljeno zaduživanje, i to uglavnom za pokriće budžetskog deficita i za javnu potrošnju.
Međutim, prava slika finansijskog kolapsa BiH bila bi sigurno najjasnija tek kada bi se spoljnjem dugu dodao i ogroman unutrašnji dug. Niko se za sada ne usuđuje čak ni da prognozira ukupan iznos unutrašnjih dugovanja BiH, jer, prema riječima ekonomiste Miloša Todorovića, unutrašnji dug vlast obično nerealno prikazuje i taj podatak prilagođava svojim potrebama i interesima.
Ni u ostalim zemljama u okruženju koje su nastale raspadom nekadašnje Jugoslavije ne cvjetaju ruže. U Sloveniji, Hrvatskoj i Srbiji čini se da je još gore, iako se to možda i ne primjećuje s obzirom da su na znatno višem stepenu privrednog razvoja od BiH.
Od bivših jugoslovenskih republika Slovenija je najzaduženija, ali u isto vrijeme i najrazvijenija. Njen spoljnji dug je krajem prošle godine iznosio 54 milijarde evra.
U isto vrijeme, dakle krajem prošle godine, Hrvati su dugovali raznim međunarodnim finansijskim organizacijama više od 45 milijardi evra. Dug Srbije premašio je cifru od 23,5 milijardi evra.
Crna Gora i Makedonija su najmanje zadužene. Tako je spoljnji dug Crne Gore lani iznosio milijardu i 270 miliona evra, dok su Makedonci u isto vrijeme dugovali inostranstvu nešto više od milijardu i 400 miliona evra. Srna
