BEOGRAD, Guverner NBS Radovan Jelašić kaže da više dinara u sistemu čini makroekonomsku stabilnost Srbije mnogo čvršćom.
On dodaje da se u posljednjih godinu i po dana pokazalo da nivo evra u sistemu čini finansijski i makroekonomski sistem Srbije mnogo ranjivijim nego u drugim zemljama.
“To se pokazalo u praksi, i zato bi što pre trebalo da se napravi strategija za to kako da imamo više dinara u sistemu, jer ne samo da bi nam finansijski sektor bio stabilniji već bi i dužnici mnogo bolje mogli planirati mesečnu ratu”, objasnio je on.
Prema riječima Jelašića, to se odnosi i na monetarnu politiku jer bi bila efikasnija. “Uvek je pitanje šta je ovde srednjoročno i dugoročno dobro. Jedno je sigurno, više dinara u našem sistemu čini našu makroekomonsku stabilnost mnogo čvršćom”, istakao je guverner.
Jelašić je ocijenio da bi to bio jedan od koraka koji bi doprinio manjem pritisku na NBS i jačanju kursa dinara. On je naglasio da će poskupljenja sigurno uticati na inflaciju i da će se ponovo dokazati da su cijene koje najviše rastu one koje su kontrolisane, a ne one koje se slobodno formiraju na tržištu.
Jelašić je rekao da će NBS moći agresivnije da reaguje, ako se promjene propisi i podsjetio da se na taj način troše devizne rezerve koje će kasnije morati da se vrate.
Komentarišući pojavu dilera deviza na ulici, guverner je rekao da je to stvar Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije. “I u Budimpešiti i u Pragu isto tako imate dilera, ali njih ima samo zato što je neko na ulici spreman da kupi i da proda”, zaključio je Jelašić.
Jelašić je prošle nedelje ukazao da je osnovni cilj NBS stabilnost cijena i da će centralna banka intervenisati sa većim nivoom deviznih rezervi na tržištu, ukoliko kurs dinara predje nivo kojim bi se ugrozilo postizanje cilja centralne banke da inflacija u prvoj polovini godine iznosi šest odsto.
Naglasivši da je osnovni cilj NBS da postigne i održi stabilnost cijena, Jelašić je rekao da će kurs dinara teško iznositi kao prije godinu i po dana – 76 ili 77 dinara za evro, jer je u posljednja tri mjeseca bilo mnogo manje direktnih stranih investicija i priliva deviza, a više tražnje za evrima.
Guverner navodi da je za smanjenje upotrebe evra u obračunima plaćanja u Srbiji ključna štednja u bankama. “Mogućnost smanjenje stepena evroizacije u Srbiji direktno zavisi od valute u kojoj štede građani”, rekao je Jelašić i naveo da je oko 95 odsto štednih uloga u evrima, čime su ograničeni bankarski izvori sa dinarske pozajmice.
Deevroizacija bi, prema njegovim riječima, pomogla održavanju makroekonomske stabilnosti, ali je ona dugoročan proces koji država mora da podstiče. “Potrebne su brojne mere da bi se postepeno smanjivala upotreba evra u Srbiji, a neke od njih su izmene odgovorajućih zakona, kao i odobravanja kratkoročnih kredita samo u dinarima”, rekao je Jelašić.
On je predložio da država svoje dugoročne prihode planira na osnovu izdavanja hartija od vrijednosti u dinarima, što znači da bi trebalo i da u domaćoj valutu budu i obveznice kojima će biti obeštećivani vlasnici nacionalizovane imovine.
Domaća valuta, kako je ocijenio guverner, mogla da ojača u odnosu na evro ako bi se Vlada Srbije pridržavala sporazuma sa Međunarodnim monetarnim fodnom, zatim ako bi bilo više inostranih investicija i povećan izvoz domaće privrede. Beta, Tanjug
