BEOGRAD , Narodna banka Srbije /NBS/ donijela je mjere kojima će se trenutno rasteretiti komercijalne banke, jer će omogućiti jeftinije zaduživanje u inostranstvu, ali teško da će obezbijediti isti obim kredita kao do sada – rekao je danas guverner NBS Radovan Jelašić.
On je na konferenciji za novinare o efektima svjetske finansijske krize na bankarski sektor Srbije objasnio da se, retroaktivno od 1. oktobra, neće obračunavati obavezna rezerva na sredstva uzeta u inostranstvu i to na kredite banaka iz inostranstva, subordinisani kapital iz inostranstva i zaduživanje kompanija za finansijski lizing.
“Biće promenjena i struktura polaganja obavezne devizne rezerve i umesto dosadašnjih 90 odsto u devizama i deset odsto u dinarima, biće 80 odsto u devizama i 20 odsto u domaćoj valuti, što će osloboditi oko 350.000.000 evra u korist banaka i omogućiti veću tražnju za dinarima i više kredita u dinarima”, rekao je Jelašić.
On je naglasio da je srpski bankarski sektor dobro pripremljen za eventualne spoljne izazove i da NBS nije protiv povećanja sume osiguranog depozita, iako ta mjera nije neophodna zbog visoke solventnosti i likvidnosti banaka.
“Kurs dinara će se i dalje formirati bez značajnih dnevnih fluktacija koje bi poremetile funkcinsanje deviznog tržišta, bez suprostavljanja trendu i uvažavaće se njegov uticaj na ostvarivanje ciljnog raspona inflacije i obezbjeđenja adekvatnog deviznih rezervi”, napomenuo je Jelašić.
On je istakao da se vrijeme jeftinih kredita i agresivnih ponuda finansiranja neće zadugo vratiti, da će dinarski krediti značajno dobiti na popularnosti, a njihova cijena zavisiće od inflacije, pošto niža inflacija znači nižu referentnu kamatnu stopu i jeftinije kredite.
Jelašić je naglasio da mjere NBS ne idu na teret stabilnosti bankarskog sektora, kao i da obavezna rezerva od 40 odsto na devizne depozite građana ostaje neizmjenjena.
On je ukazao da nove mjere neće obezbijediti isti obim kredita kao i do sada, pošto je kamata Euribora i dalje visoka, mogućnost pristupa novcu je ograničena, čak i centralama banaka i biće potrebno više vremena da tržište kapitala profunkcioniše.