BEOGRAD, “I dalje štedim u dinarima, mada bi možda bolje bilo da sam štedeo u dolarima jer je ta valuta drastično skočila”, kaže odlazeći guverner Radovan Jelašić.
On je u vijestima B92 rekao da ne vidi ništa alarmantno u sadašnjem nivou kursa dinara, kao i da je Narodna banka intervencijama spriječila drastičan pad srpske valute.
“Nema odgovora na pitanje gde je granica pada dinara, a “crvena lampica” u NBS će se uključiti kada nivo kursa ugrozi stabilnost cena”, navodi Jelašić.
On je izrazio sumnju u navode u medijima da drastičan pad dinara izazivaju špekulanti koji se ubrzano oslobađaju dinara.
“Ne vidim razlog zašto bi banke i njihovi klijenti ulazili na tržište kada je evro vredeo 80, a izlazili kada je evro 102-103. Nema tu nikakve zarade”, rekao je Jelašić.
Na pitanje da li su povećani zahtjevi za kupovinu evra, odraz lošeg stanja srpske ekonomije, Jelašić kaže da “ne vidi ni jedan signal da je sudnji dan došao”.
“Mi imamo devizne rezerve koje su tri puta veće od novčane mase, tako da nema mesta panici da neće biti dovoljno deviza na međubankarskom tržištu”, objasnio je Jelašić.
Prema njegovim riječima, oni koji planiraju da se kreditno zadužuju trebalo bi da svoja zaduženja planiraju u dinarima.
“Osim stambenih kredita za sve druge kredite postoji alternativna u dinarima. Ne može niko da mi kaže da je jeftinije zadužiti se u evrima, kada za evre ne postoji garancija koliki će sutra biti kurs, odnosno koliki će biti troškovi kredita”, kaže Jelašić.
Na pitanje kako shvata odluku većine banaka da ne odobravaju dodatno zaduživanje građanima iako je to odlukom omogućila centralna banka.
“Mislim da su banke itekako konzervativne i da one donose odluke i na osnovu depozita koje klijenti imaju u tim bankama. Verujem da će se pojedine banke prilagoditi i odobriti povećanje zaduživanja. Opreznost je dobra jer na kraju su one te koje preuzimaj uodgovornost”, smatra Jelašić.
Odlazeći guvener je ponovio da se Srbiji može dogoditi grčki scenario ako ne bude dovoljno oprezna prilikom zaduživanja.
“Javni dug grčke je oko 120 odsto BDPa, dok je naš oko 30. Međutim, mi za razliku od grčke nismo rešili pitanje regionalizacije i restitucije koje će sigurno javni dug povćati za oko 15 -20 procenata, odnosno na nekih 50 odsto. Pri tome treba imati i u vidu da je grčka odlučila da javni dug vraća dodatnim zaduživanjima, što i kod nas može da se desi ako ne budemo oprezni”, kaže Jelašić. B92, Beta