– Dug na kraju prošle godine dostigao 12,26 milijardi KM
– U 2017. i 2018. godini javni dug BiH će porasti za milijardu KM
– Domljan: Srljamo u propast
BANJALUKA, Javni dug Bosne i Hercegovine iz godine u godinu se povećava, a prema procjenama nadležnih institucija na kraju prošle godine dostigao je 12,26 milijardi maraka, što je za čak 350 miliona maraka više u odnosu na 2015. godinu, prenosi poslovni portal CAPITAL.ba.
Taj dug će se, kako je predviđeno Programom ekonomskih reformi BiH od 2017. do 2019. godine, povećavati i u ovoj i narednoj godini, dok se neznatno smanjenje duga očekuje tek 2019.
„Prema raspoloživim podacima iz Ministarstva finansija i trezora BiH, entitetskih ministarstava finansija i Direkcije za finansije Distrikta Brčko procjenjeno stanje stanje ukupnog javnog duga za 2016. godinu iznosi 12,26 miliona KM i za 2,9 odsto je veći u odnosu na 2015. Od ovog iznosa 71,3 odsto ili 8,74 milijardi KM čini spoljni dug, dok 28,7 odsto ili 3,52 miliona miliona KM čini unutrašnji dug“, navedeno je u dokumentu.
U ovoj i idućoj godini planirano je povećanje duga za skoro milijardu maraka. Prema projekcijama, javni dug u ovoj godini će dostići 12,75 milijardi KM, a u idućoj 13,22 milijardi KM.
Tek u 2019. očekuje se neznatno smanjenje javnog duga za oko 38 miliona KM, na 13,18 milijardi KM.
S druge strane, u ovom trogodišnjem periodu biće povećani i iznosi za otplatu kredita.
Tako će u 2017. za otplatu duga ići 2,05 milijardi KM, u narednoj 2,17 milijardi, dok će 2019. za vraćanje dugova biti potrošeno 1,83 milijardi KM.
U dokumentu se ističe i da je struktura namjene kredita ostala nepromjenjena i da je karakteriše povećanje ulaganja u infrastrukturu i javni sektor u odnosu na ulaganje u privredne djelatnosti.
Uzaludna upozorenja ekonomista
Profesor Ekonomskog fakulteta u Sarajevu i Mostaru Vjekoslav Domljan kaže za CAPITAL da BiH ovakvim načinom zaduživanja srlja u propast.
„Svako zaduživanje koje nije produktivno ne doprinosi poboljšanju životnog standarda. Mi imamo deficit tekućeg računa koji je stalno ispod -0,4 odsto bruto domaćeg proizvoda, a ako se to dešava na duži rok onda se neto internacionalna investiciona pozicija BiH pogoršava. Kod nas je neto internacionalna investiciona pozicija -53 odsto, a ona je loša ako je ispod -35 odsto. Akumuliranje deficita tekućeg računa i u velikoj mjeri finansiranje putem zaduživanja pogoršava neto internacionalnu investicionu poziciju gdje se jasno vidi da se spoljno ekonomsko neravnoteže produbljuju“, kazao je Domljan.
On kaže da bi najproduktivnije zaduživanje za BiH bilo zaduživanje u infrastrukturu i istraživanje i razvoj.
„Mi nemamo nikakvog ulaganja u istraživanje i razvoj. Osim toga treba povećati i ulaganja u fizičku infrastrukturu, ali ne u puteve, kao što sada radimo, nego u informaciono-komunikacionu strukturu, jer je tu usko grlo najveće. Mi smo trenutno dvije tehnološke revolucije iza modernog svijeta. Moderan svijet je u četvrtoj industrijskoj revoluciji, a mi smo u drugoj. Mi pravimo ceste, a uništavamo industriju i ljudi nam odlaze. Može se golim okom vidjeti da strategija koja se slijedi nije produktivna“, naglasio je Domljan.
CAPITAL: M. Čigoja