BEOGRAD, Ako ministri EU danas ili sutra odluče da odmrznu Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, srpski izvoznici dobiće garanciju da i dalje mogu izvoziti proizvode bez carina u zemlje EU, rekla je bivši direktor Kancelarije za evropske integracije Srbije Tanja Miščević.
“Time bi Srbija s režima jednostranih, autonomnih trgovinskih mjera EU, prešla na pravi ugovorni odnos sa Unijom, a pravni odnos između neke države i EU je najvažnija stvar”, rekla je za “Politiku” Miščevićeva, koja je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Puna primjena tog ugovora (Srbija sporazum primjenjuje od početka ove godine) predstavljala bi “preskakanje” još jednog stepenika na putu ka Briselu i dolazak u režim ravnopravnih odnosa, koji je važan i za Srbiju i za EU”.
Miščevićeva kaže da odluka Holandije da se saglasi samo sa odmrzavanjem trgovinskog sporazuma “ne bi predstavljala ništa novo” budući da i u samom Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan prošle godine, piše da je saradnja sa Hagom uslov za funkcionisanje sporazuma i da, ako se pokaže da Srbija ne sarađuje sa Haškim tribunalom, taj sporazum u svakom momentu može da bude suspendovan.
Profesor Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Mihailo Crnobrnja rekao je da, od trenutka pune primjene trgovinskog sporazuma, domaća preduzeća više neće morati da strepe da li će krajem sljedeće godine, kada prestaju da važe ove olakšice, EU vratiti carine na izvozne proizvode iz Srbije.
Ove carine Unija je prvi put ukinula u novembru 2000. godine za 90 odsto proizvoda iz Srbije koji stižu na evropsko tržište (izuzeti su neki poljoprivredni proizvodi, jer Brisel štiti domaće tržište).
Crnobrnja smatra da bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju mogao da bude primijenjen najranije za dvije-tri godine, budući da je neophodna ratifikacija tog dokumenta i u svim nacionalnim parlamentima “dvadeset sedmorice”.
Docent na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju Ana Trbović kaže da deblokada Prelaznog trgovinskog sporazuma ne garantuje Srbiji da može brzo da podnese kandidaturu za članstvo u EU koja bi bila prihvaćena.
Ona navodi da je trgovinski sporazum samo “isječak” odredaba Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i da je stvoren kao posebna institucija da bi se premostio period do konačne ratifikacije SSP-a.
“Ako bi došlo do presedana da se Prelazni trgovinski sporazum primenjuje, a da se glavni, na koji se taj sporazum oslanja kao neka vrsta aneksa, ne primenjuje, formalno gledajući, Srbija ne bi mogla da se prijavi za kandidaturu. Ali, imajući u vidu da tu ima mnogo politike, ne samo ekonomije i prava, možda bi oni kandidaturu i prihvatili”, ističe Trbovićeva.