BANJALUKA/PRIJEDOR, Vlada Republike Srpske odlučila je da za 92 miliona KM proda 64,99 odsto državnog kapitala u Rudniku željezne rude (RŽR) Ljubija kompaniji “Israeli Investment Group”, međutim to neće biti nimalo lako s obzirom na to da je DNS i dalje protiv.
Marko Pavić, lider DNS-a, stranke koja je do sada nekoliko puta blokirala prodaju RŽR Ljubija, juče je rekao da se protivi prodaji na način kako je to najavio Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva RS, poručujući da će se o svemu oglasiti kasnije.
“Stranka koju vodim ne mijenja tako lako svoje stavove”, kazao je Pavić za Srnu.
S druge strane Evgenij Zotov, direktor “Israeli Investment Group Balkan”, očekuje da prodaju RŽR Ljubija potvrdi i Narodna skupština RS, iz koje je nekoliko puta do sada ta tačka, upravo zbog protivljenja DNS-a, bila povučena sa dnevnog reda.
“Ne treba se baviti politizacijom i treba gledati u interesu Rudnika i cijele regije. ‘Mittal’ treba da prihvati rezultat sportski, jer smo demokratski pobijedili dostavljajući bolju ponudu”, rekao je Zotov.
Inače, odluka o prodaji RŽR Ljubija “Israeli Investment Groupu” donesena je jer je njihova ponuda bila za više od 28 miliona KM veća u odnosu na 63,6 miliona KM koliko je ponudio “ArcelorMittal” koji već godinama eksploatiše rudnik u Ljubiji.
“U pogledu investicija u dalji razvoj rudarske proizvodnje ‘Israeli Investment Group’ ponudio je 65 miliona KM, a ‘ArcelorMittal’ 63 miliona KM. Ponuda izraelske kompanije se odnosi na period investiranja od tri godine, a ‘ArcelorMittala’ od 10 godina”, rekao je Đokić.
Pored toga, kako je rekao Đokić, “Israeli Investment Group” ponudio je da budu zadržani svi radnici i da bude zaposleno 320 novih u naredne tri godine, dok je “Mittal” u svojoj ponudi naveo da je spreman da bude zaposleno do 300 radnika, u zavisnosti od stanja na tržištu.
“Izraelska kompanija je spremna da uplati najmanje 20 odsto depozita od visine ponude za kupovinu akcija, nakon što Narodna skupština RS donese odluku da kompanija bude izabrana za kupca akcija, a daju i bankarsku garanciju”, rekao je Đokić.
On je takođe naglasio da je sva suština promjene u Ljubiji ta da će u okviru preduzeća “ArcelorMittal” na poziciji gdje su bili predstavnici Vlade biti drugi vlasnici akcija, te da se ništa ne može promijeniti u odnosu na osnovni ugovor koji je potpisan 2004. godine u kome su data prava i mogućnosti za poslovanje “Mittala”.
Taj ugovor iz 2004. godine odnosi se na formiranje zajedničkog preduzeća RŽR Ljubija i “Mittala” u kojem RŽR ima 49, a “Mittal” 51 odsto akcija, tako da praktično kupac po automatizmu postaje vlasnik 49 odsto zajedničkog preduzeća sa “Mittalom”, koje godinama uspješno posluje.
Podsjećanja radi, prvobitne ponude “Israeli Investment Groupa” i “ArcelorMittala” iznosile su 53 miliona KM, odnosno 29 miliona KM, a nakon toga samo su povećavane, međutim unutar koalicije SNSD – DNS – SP nije bilo spremnosti da se one prihvate.
Tačnije, prodaji RŽR Ljubija ranije se protivio DNS, koji je naglašavao da će podršku ove partije dobiti onaj kupac koji će se baviti rudarenjem. Nezavisne
5 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Ma joj razumijem ja Pavića i tu njegovu podršku ovim iz Mitala. Isti slučaj je bio i sa Zoranom Stevanovićem u Zvorniku i tamošnjim SNSD-om gdje je on bukvualno ganjao kredite kod Vlade za Litvance. Ja mislim da je dobro da u ovu priču upadnu i Izraelci jer neće se više Mital ponašati bahato kao prije, ipak su Izraelci Izraelci i neće tako lako prihvatiti da ih neko pravi budalama!
Israeli Investment Group su ani koji su pokrali milione iz domacih banaa, i sada izigravaju velie kompanije kako bih se domogli veliih Bogastava.
Oni nisu israelska Irma.
Prica se da Izraelac nece pokretati proizvodnju / a to nece onda valjati
A ako on jos zajebe ove sto rade..zbog licne koristi njegove i jos nekih …to nece nikako valjati
i nece mirno proci
sigurno
Nije bitno da li ce pokrenuti proizvodnju ili prodati rudnik. Ruda lezi milionima godina i manje je bitno da li ce se vaditi sutra, za pola godine ili za 10 godina. Nece propasti. Sto se mene tice neka ta ruda lezi jos 100 godina, neka nesto ostane i za buduce generacije.
Bitno je da plate tih 92 miliona. Ja se samo plasim da ce isplatiti tih 20% bankarske garancije a da ce onda ici aneks ugovora po kome nisu duzni da plate ostalo. Kao sto je slucaj sa poreskim dugom Jelsingrada i Rafinerije Brod.
A ako plate 92 miliona za rudnik neka ga nikad ne otvore dobro je. Mada ne vjerujem da ga nece otvoriti. Ako je neko spreman da plati 92 miliona za neki rudnik jedino sto mozemo ocekivati da ce se truditi da sto prije povrate taj novac a to je moguce jedino kroz divljacku eksploataciju. Zato vjerujem da ce odma poceti eksploatacija.
Vrlo je ružno i neodgovorno da, ako u ponudi piše jedno, ministar kaže drugo, a novinari onda prenesu tu grešku bez komentara…čitav lanac pogrešnih informacija a kažemo da je Informacija kapital.
Ova primjedba se tiče samo jednog elementa ponude, ali neka bude TAČNO bar prezentovan javnosti, Dakle: crno na bijelo, u materijalu za sjednicu skupštine piše, u dijelu ponude Izraelaca:
“За извршење уговорних обавеза спремни дати безусловну банкарску гаранцију, наплативу на први позив у висини минимално од 20 % од вриједности инвестиције” (to znači minimalno 13 miliona maraka)
Ministar kaže “najmanje 20 odsto depozita od visine ponude za kupovinu akcija” (to znači 18 miliona i 400 hiljada maraka
Pa nije to isto, razlika je skoro 5,5 miliona KM.
ILI NAM JE TO MALO pa nam svejedno šta pišemo i govorimo?