BANJALUKA, Za izlazak iz ekonomske krize potrebno je reafirmisati materijalne i ljudske resurse, koji su zbog raznih okolnosti potpuno zanemareni, izjavio je profesor Univerziteta u Istočnom Sarajevu Spasoje Tuševljak.
Tuševljak problem vidi u tome što nema kontinuiteta fundamentalnih istraživanja, niti dovoljno saradnje između kreatora ekonomskih politika, političkih faktora i naučnih institucija.
On je istakao da se zbog globalnih i lokalnih problema često donose mjere ad hok, ali da nema dovoljno koordinacije, niti konzistentnosti u tim mjerama.
“Često se dešava da i odlične pojedinačne mjere, zato što nisu dio jednog sistema, cjelovitosti i ozbiljnog pogleda na budućnost i reperkusije, imaju negativne implikacije”, rekao je Tuševljak pred početak promocije zbornika radova naučnog skupa “Ekonomija i kriza – treba li nam novi odgovor” u Banjaluci.
On je konstatovao da se globalni ekonomski problemi najviše negativno reflektuju na male ekonomije koje ne uspijevaju da obezbijede kritičnu masu resursa da bi promijenile situaciju i išle naprijed.
Tuševljak je pozdravio određene napore vlasti u poboljšanju ekonomske situacije, ali smatra da to nije dovoljno.
“Malim ekonomijama potreban je nacionalni program oporavka za koji je potrebno i malo vremena. Potreban je pokretački mehanizam i entuzijazam. Imamo i resurse i ljude da promijenimo stvari i okrenemo ih u dobrom pravcu”, kaže Tuševljak.
On je najavio da će upravo o nacionalnim ekonomijama u uslovima globalizacije u maju u Andrićgradu biti održano savjetovanje.
Promociju zbornika organizovao je Odbor za ekonomske nauke Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske.
Naučni skup “Ekonomija i kriza – treba li nam novi odgovor” održan je u septembru prošle godine u Andrićgradu u organizaciji Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Ekonomskog fakulteta sa Pala. Srna
