ATINA, Grčka koja u nedjelju bira novi parlament mogla bi ponovo izazvati turbulencije u evro zoni, prenio je francuski list “Le Figaro”.
Situacija je veoma zabrinjavajuća s obzirom da su ekonomisti švajcarske banke UBS upozorili svoje klijente da bi parlamentarni izbori u Grčkoj mogli da dovedu do velikih političkih potresa u toj članici Evropske unije (EU), kao i da ožive nestabilnost u evro zoni.
Ankete i izborna kampanja nisu nimalo umirujuće za partnere Grčke. Vladajuće partije socijalista Pasok i centralne desnice Nova demokratija imaju podršku oko 36 odsto biračkog tijela, dok mnogobrojne male stranke ekstremne desnice i ljevice koje se zalažu za odbacivanje mjera štednji i međunarodne pomoći podržava više od 50 odsto glasača.
Većina Grka odbija mjere štednje, zbog niskih plata visokih poreza i taksi.
Prihodi u domaćinstvima u prosjeku smanjeni su za 23 odsto u protekle tri godine, a više od 60.000 preduzeća su zatvorena 2011.
To nije sve, Atina sada mora da počne sa smanjenjem plata za 22 odsto i da nastavi sa rezovima u javnoj potrošnji.
“Podjele na grčkoj političkoj sceni zakomplikovale bi uveliko napore da bude konstituisana stabilna vlada kojoj je zemlji preko potrebna kako bi se reformisala”, mišljenja je Dženet Henri, ekonomista HSBC.
Pasok i Nova demokratija, koji su činili dosadašnju vladu, obećavaju pod pritiskom desničarskih i ljevičarskih ekstremista da će ponovo otvoriti pregovore o mjerama koje su nametnuli odlazeći kabinet premijera Lukasa Papademosa i Evropske unije kako bi bilo poboljšano stanje javnih finansija.
Pokušaji da ponovo budu otvoreni pregovori o ovoj temi, mogli bi ponovo da upale požar u zoni evra.
Atina, međutim, nije u poziciji da pregovara.
“U pogledu budžetske politike, Grčka je doživjela sudbinu da njen suverenitet bude smanjivan poput šagrinske kože: ona je sada pod patronatom Brisela i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF)”, podsjetio je Tibo Mersije, ekonomista i ekspert za zemlje južne Evrope u BNP Paribasu.
Francuska ekonomistkinja Stefan Deo je primjetila da je Grčka potpuno iscrpljena, i da “nema ni prebijene pare u svojoj kasi.”
“Ukoliko bi međunarodna pomoć bila ukinuta, država ne bi mogla više da plaća zaposlene u javnom sektoru niti penzionere, niti da izmiruje svoje račune. Ukratko, došlo bi do bankrota i socijalnog haosa. Takav scenario je moguć čak i da želja Grčke za otvaranje novih pregovora bude potpuno potisnuta, ukoliko ona ne ispuni zacrtane ciljeve”, ocijenila je Deo.
Buduća vlada će u svakom slučaju morati brzo da nađe načina da uštedi dodatnih tri milijarde evra, a zatim da do kraja juna ispuni plan štednje od 12 milijardi evra za 2013. i 2014.
Uprkos svim naporima, “novo restrukturiranje grčkog duga čini se da je neizbježno”, zaključili su analitičari “UBS”. Tanjug