BEOGRAD, Vlada Srbije kaže da je štedljiv, uravnotežen, balansiran. Za Fiskalni savjet je optimistično projektovan.
Srpski budžet za 2012. ne obećava razvoj, niti zamah mjera kojima ćemo se suprotstaviti krizi. Na naplatu stižu stari troškovi, a državna kasa, reklo bi se, nudi – puko preživljavanje. I sa vedrijim prognozama budžetu na nivou čitave države nedostaje 152 milijarde dinara da pomiri prihode i troškove. Po nepovoljnijem scenariju, mnogo više, skoro 190 milijardi dinara.
Tabele rashoda iz državne kase neumoljivo govore da će se najveći dio budžeta naredne godine potrošiti na dotacije i transfere – skoro 29 odsto. Među njima najveće „parče“ ide na popunjavanje PIO fonda – gotovo 23 odsto budžeta. „Rame uz rame“ sa dotacijama je i otplata glavnice dugova domaćim i stranim bankama – 28,77 odsto. Treći „stub“ srpskog budžeta su plate i troškovi zaposlenih u državnim institucijama – 17,54 odsto. Sve ostale stavke nisu uspjele da se izbore za više od po nekoliko, najviše sedam, odsto rashoda.
Plate
Sljedeća godina će penzionerima i državnim službenicima, kako kaže prijedlog budžeta, donijeti dvije povišice, mada će za većinu to značiti tek koju stotinu dinara više. Prvo usklađivanje u aprilu biće četiri odsto, što za prosječnu penziju od 20.000 dinara znači svega 800 dinara. Druga povišica biće još skromnija – svega 0,9 odsto.
Da bi najstariji sugrađani primali redovno penzije, u budžetu je izvojeno čak 250,8 milijardi dinara, i to je malo manje od polovine sredstava PIO fonda.
Ni plate zaposlenih u državnim institucijama nisu zanemarljiva stavka. To „kasu“ košta 173,1 milijardu dinara, a kada im se dodaju doprinosi, socijalna davanja, nagrade i naknade, „armija“ od blizu 269.000 ljudi će u 2012. potrošiti 218,8 milijardi dinara, što je 17,54 odsto rashoda. Plan budžeta predviđa i pojačanje među zaposlenima, pa će se tokom 2012. zaposliti 212 ljudi u centrima za socijalni rad, 2.000 policajaca i 11 ljudi u centrima za azil.
Zapošljavanje
Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje trenutno je oko 735.000 ljudi. Koliko će njih kraj naredne godine dočekati sa ovjerenom radnom knjižicom, dijelom će zavisiti i od budžeta ove institucije. Prema sadašnjem prijedlogu, od Ministarstva ekonomije stići će 6,1 milijarda dinara za programe zapošljavanja i novčane naknade iz „Tranzicionog fonda“, a ukupan budžet službe trebalo bi da bude 9,9 milijardi dinara.
– U 2011. godini kroz Aktivne mjere zapošljavanja, NSZ je raspolagala sa oko sedam milijardi dinara i zaposleno je više od 50.000 nezaposlenih – kažu u NSZ. – Prema našim informacijama, u novom budžetu sredstva za aktivne mjere zapošljavanja biće 2,5 puta manja u odnosu na prošlu godinu. To znači da će mnogo manje preduzeća i nezaposlenih moći da koriste podsticajna sredstva i programe.
Krediti
Preduzeća svoju šansu mogu da nazru kroz nekoliko stavki budžeta, ali, kada se sve sabere, po svoj prilici neće biti novca za neke dosadašnje programe. Zato će se još otplaćivati oni ranije odobreni, pa je 1,5 milijardi dinara odvojeno za izmirivanje obaveza koje proizlaze iz ranije odobrenih gotovinskih kredita za podsticanje tražnje.
Male su šanse da će se naći novac za nove kredite za likvidnost, jer od 2,79 milijardi dinara, treba izmiriti obećane obaveze i subvencije prema „Benetonu“, koji je stigao u Niš. Ali i finansirati programe subvencionisane prodaje domaćih autobusa, kamiona, traktora i građevinskih mašina. Iz iste te sume treba namiriti obaveze koje proizlaze od ranije odobrenih sredstava za likvidnost, investicije i izvozne poslove.
Preko Fonda za razvoj, međutim, trebalo bi da se plasira još 5,5 milijardi dinara namjenskih kredita za podsticanje proizvodnje. Kroz ovu stavku se „provlače“ radnici „Zastave“, odnosno obaveza njihovog finansiranja do potpunog prelaska u novu firmu. Od tog novca treba omogućiti restrukturiranje i okončanje privatizacije firmi, poput „Grupa Zastava vozila“, „Prva petoletka“, IMR, IMT… Iz istog izvora ide i novac za podsticanje proizvodnje i remonta šinskih vozila za potrebe „Željeznica Srbije“, ali i robni krediti za Republiku Srpsku.
Subvencionisanje svakog radnog mjesta će se nastaviti i tokom 2012. godine. Ukupan budžet od 10,45 milijardi dinara namijenjen je pomoći privatnim preduzećima. Sredstva su planirana za ulaganja od posebnog značaja, poput „Fijata“, i to za program podsticaja zamjene starih automobila za nove. Sa iste stavke „skidaće“ se i novac za podsticanje grinfild investicija.
Premije
Agrar Srbije će prema nacrtu budžeta za 2012. dobiti 30,3 milijardi dinara, odnosno 9,2 milijarde više nego ove godine. Najveću podršku države naredne godine, barem prema planovima Ministarstva poljoprivrede, mogu da očekuju stočari, kao i stručnjaci agronomije i šumarstva, koji će dobiti posao, a među prioritetima je i povećanje obradivih površina pod sistemima za navodnjavanje.
U Ministarstvu poljoprivrede ističu da će subvencije u poljoprivredi biti 26,6 milijardi dinara, što je gotovo 50 odsto više nego u 2011. Poljoprivrednici Srbije mogu da računaju na iste premije za mlijeko, koje iznose pet dinara za litar, a neće biti promjene ni kod davanja po umatičenoj junici od 25.000 dinara.
– Ministarstvo poljoprivrede i trgovine ove godine je za premije za mlijeko i davanja po grlu izdvojilo ukupno oko pet milijardi dinara – rekao je Miloš Milovanović, pomoćnik ministra poljoprivrede. – Povećanje premija za mlijeko dovelo je do redovnog i urednog snabdijevanja tržišta.
I kod pomoći u ratarskoj proizvodnji, najvjerovatnije neće biti promjena. Ostaju davanja po hektaru od 14.000 dinara. Zaostali dug ratarima za regresiranje proizvodnje iz ove godine, u vrijednosti od oko šest milijardi dinara, biće isplaćen do 31. januara.
Razlika od 26,6 milijardi do 30,3 milijarde dinara, prema planu, biće iskorišćena za finansiranje mjera selekcije, subvencionisane kredite, podršku savjetodavstvu, formiranje Sistema meteorološko-biološke službe za izvještavanje u poljoprivredi, kao i sredstva za razvoj stočarstva.
Zajmovi
U oblasti saobraćaja najviše novca iz budžeta, ali i državnih garancija dobiće JP „Željeznice Srbije“. Subvencije države za plate u ovom preduzeću i obavezu javnog prevoza iznose 12,96 milijardi dinara. Država će garantovati i za kredite od kojih je najveći zajam Vlade Ruske Federacije u iznosu od 800 miliona dolara.
Za infrastrukturne projekte na željeznici, država Srbija će garantovati i za kredit Evropske investicione banke u iznosu od 200 miliona evra. Za pruge na Koridoru 10 Evropska banka za obnovu i razvoj odobriće kredit od 95 miliona evra. Država je garant i za kredite češke Eksportne banke za modernizaciju pruge Niš – Dimitrovgrad, u iznosu od 120 miliona evra i 28 miliona evra za vozna sredstva. Vlada Njemačke daje kredit od 45 miliona evra za modernizaciju pruge Pančevo – Vršac, a kuvajtski Fond za razvoj odobrava zajam od 10 miliona kuvajtskih dinara za infrastrukturne projekte na srpskim prugama.
Za „Puteve Srbije“ predviđene su subvencije u iznosu od 8,8 milijardi dinara. Planiranim izmjenama Zakona o javnim putevima, 20 odsto akciza na derivate nafte ide u budžet, a odatle će se polovina usmjeriti „Putevima Srbije“ za održavanje putne mreže. Ovo preduzeće od Svjetske banke dobiće „pomoć“ u iznosu od 100 miliona dolara, od Evropske investicione banke 80 miliona evra za radove na obilaznici oko Beograda. Država će garantovati i za kredite Vlade Azerbejdžana u iznosu od 300 miliona evra za izgradnju Koridora 11, a toliko će dati i turska Eksim banka za izgradnju ovog putnog pravca i još 40 miliona dolara za putnu infrastrukturu u manje razvijenim opštinama.
„Jat tehnika“ dobiće „zeleno svjetlo“ države za kredit od pet miliona evra za izgradnju hangara u kojem će se servisirati novi tip „Erbasovih“ aviona A 320, a „Jat ervejzu“ stiže zajam od 10 miliona evra za održavanje tekuće likvidnosti.
Ukupan budžet Ministarstva za infrastrukturu i energetiku je 25,9 milijardi dinara.
– Nemam razloga da budem nezadovoljan budžetom za 2012. godinu, jer najveći dio sredstava za najvažnije projekte na koridorima 10 i 11, kao i u energetici, dolazi iz međunarodnih kredita i ne tereti budžet – kaže za „Novosti“ ministar Milutin Mrkonjić.
Stanovi
Ministarstvu za prostorno planiranje, životnu sredinu i rudarstvo, prema prijedlogu budžeta, pripada 17,5 milijardi dinara, od čega iz budžeta 5,29 milijardi, a ostatak iz dodatnih prihoda. U nadležnosti ovog Ministarstva biće donošenje uredbe o subvencionisanim stambenim kreditima, zašta je u budžetu predviđeno 1,2 milijarde dinara. Za izgradnju stanova u naseljima „Stepa Stepanović“ i „Dr Ivan Ribar“ Građevinska direkcija Srbije dobiće garancije države za kredite vrijedne 60 miliona evra.
Struja
Energetski sektor sljedeće godine dobiće pozamašne garancije od države. Tako će „Elektroprivreda Srbije“ dobiti garanciju od 728 miliona evra za finansiranje svojih projekata. Među njima, biće obuhvaćena izgradnja malih hidroelektrana, unapređenje u iskopavanju uglja u Kolubari, kako bi termoelektrana radila efikasnije, a uticaj na životnu sredinu bio bezopasniji. Takođe, u Termoelektrani „Nikola Tesla“ biće promjenjen sistem za transport šljake i pepela, a ekološku situaciju u Obrenovcu poboljšaće postrojenje za odsumporavanje. Garancija slijedi i za termoelektranu u Kostolcu, za realizaciju blokova B1 i B2, odsumporavanje i izgradnja riječnog terminala.
Među najvećim garancijama poslovnim bankama ima „Srbijagas“, koji će samo na ime održavanja tekuće likvidnosti dobiti 390 miliona evra.
Turizam
Iz državne kase biće izdvojeno 2,68 milijardi dinara za subvencije u oblasti turizma. Ovaj novac sljedovaće Turističkoj organizaciji Srbije, „Skijalištima Srbije“, JP „Stara planina“, Nacionalnoj turističkoj razvojnoj korporaciji, „Park Palić“ d.o.o. i „Golubački grad“ d.o.o. Od ovih subvencija biće plaćeno održavanje i unapređenje hotela i rizorta na Staroj planini, kao i razvoj ski-staza na Staroj planini i Zlatoboru i investiciono u održavanje skijališta na Kopaoniku. A TOS će novac dobijati za promociju turizma Srbije i realizaciju novih projekata.
Vidi se most
Zagledanje u budžet za narednu godinu pokazuje i da bi u 2012. trebalo da počne izgradnja budućeg mosta Borča – Zemun. Ministarstvo finansija je postalo naručilac radova, pa se kao njihov rashod vodi 750,8 miliona dinara namijenjenih sljedeće godine za ovaj posao.
Milijarde za kamate
Država nastavlja da se zadužuje. Samo tokom iduće godine Srbija mora da plati 418,193 milijarde dinara na ime raznih transakcija vezanih za javni dug. Najviše ćemo dati na ime glavnice domaćim kreditorima, 308,98 milijardi dinara, potom na otplatu glavnice stranim kreditorima 38,8 milijardi. Domaće kamate nose još 29,8 milijardi dinara, a strane 26,2 milijarde. Po datim garancijama platićemo još 2,8 milijardi dinara kamate, i još 11,2 milijarde na ime glavnice po garancijama.
Prema planovima iz budžeta, u 2012. izdaće se garancije Republike Srbije do iznosa od 318,34 milijardi dinara. Republika će, takođe u 2012. odobriti projektne i programske zajmove do iznosa od 396,66 milijardi dinara.
“Fas“ kroz budžet
Teško je sada precizno utvrditi koliko će novca iz državne kase ukupno otići na „Fijat automobile Srbija“ jer se ovo preduzeće provlači kroz rashode više ministarstava. Finansije daju 1,83 milijardi dinara za osnivački ulog u novcu za zajedničko privredno društvo. Od Ministarstva ekonomije se očekuju sredstva za podsticanje programa zamjene starih automobila za nove, kao i za finansiranje radnika koji još nisu prešli u novo preduzeće.
Investicije
Nacionalni investicioni plan tokom 2012. godine imaće na raspolaganju ukupno 8,17 milijardi dinara. Iz budžeta stižu 2,72 milijarde, a preostalih 5,45 milijardi iz dodatnih prihoda.
I partije koštaju
Redovni rad političkih stranaka tokom 2012. godine narod će platiti 926,9 miliona dinara. Primaju ga partije koje imaju predstavnike u Parlamentu. Pošto je ovo izborna godina, 844 miliona dinara namijenjena su za finansiranje troškova izborne kampanje. Kad se sve sabere, političke organizacije će potrošiti 1,77 milijardi budžetskih sredstava.
Budžetski rizici
Fiskalni savjet u prijedlogu budžeta vidi nekoliko rizika. Smatraju da će privreda Srbije sljedeće godine stagnirati, a ne postići 1,5 odsto rasta. Prihodi od poreza na dodatu vrijednost i doprinosa će biti manji od predviđenih. Sve i da imamo rast od 1,5 odsto, nedostajaće 17 milijardi dinara. Ukoliko rasta nema, „rupa“ će biti 35 milijardi dinara, a deficit blizu 190 milijardi dinara. Javni dug će svakako biti iznad zakonom dozvoljene granice, a ako se ostvare sve mračne prognoze, do kraja 2012. bi mogao da dostigne 55 odsto BDP-a. Novosti
