RIM, Italija se juče zadužila za 6,5 milijardi evra uz znatno nižu cijenu, pokazali su rezultati najnovijih aukcija srednjoročnog i dugoročnog duga, navodeći na zaključak da su napetosti popustile na finansijskim tržištima evrozone.
Italija je juče prodala 4,0 milijarde evra obveznica s rokom dospijeća 2015. godine, uz znatno nižu kamatnu stopu od 2,75 odsto, u odnosu na 4,65 odsto koliko je iznosila na prethodnoj aukciji, objavila je italijanska centralna banka.
Prodala je i 1,5 milijardi evra obveznica s rokom vraćanja 2026. godine, uz kamatnu stopu od 5,32 odsto, dok je na prethodnoj sličnoj aukciji bila primorana ulagačima platiti 5,9 odsto.
Zadužila se i za daljih 1,0 milijardu evra s rokom vraćanja 2017. godine, takođe uz nižu cijenu, odnosno kamatu od 3,71 odsto, u poređenju sa 4,60 odsto na prethodnoj sličnoj aukciji.
Potražnja za obveznicama bila je trostruko veća od ponuđenog iznosa, navodi se dalje u saopštenju italijanske centralne banke.
Rezultati aukcije nisu iznenađenje nakon pozitivne odluke njemačkog ustavnog suda koji je dao zeleno svjetlo novom evropskom kriznom fondu – Evropskom stabilizacionom mehanizmu (ESM), prenosi poslovni dnevnik.
Za popuštanje napetosti na finansijskim tržištima zaslužna je i Evropska centralna banka (ECB) koja je prošle sedmice objavila novi program kupovine obveznica posrnulih članica evrozone.
Riječ je o programu kojim se želi pomoći sniziti visoke troškove zaduživanja prezaduženih zemalja poput Italije i Španije.
Dašak optimizma nudi i najnoviji mjesečni bilten ECB-a u kojem se, među ostalim, za Italiju i Španiju kaže da će njihovi javni dugovi u BDP-u biti održivi i da će se u određenom trenutku smanjiti budu li njihove vlade uspješno ispunjavale svoje ciljeve fiskalne konsolidacije, prenose agencije.
Ključni je uslov da vlade u Rimu i Madridu postignu strukturno uravnotežene budžete u srednjoročnom periodu, kao što nalaže Pakt o stabilnosti i rastu, stoji u juče objavljenom bančinom biltenu za septembar.
“Direktna posljedica neispunjenih fiskalnih ciljeva biće značajno povećanje rizika u vezi održivosti duga”, ističe se u biltenu.