BANJALUKA – Investiciono – razvojna banka (IRB) Republike Srpske do kraja 2019. godine najviše sredstava plasirala je putem kreditnih linija za preduzetnike i preduzeća – 768 miliona KM (42,5 odsto), stambenih kredita – 471,2 miliona KM (26,1 odsto), te putem zajmova – 202,1 miliona KM (11,2 odsto).
U Analizi uticaja aktivnosti IRB-a na privrednu strukturu zaključno sa 31. decembrom prošle godine navodi se da je u istom periodu, najmanje interesovanje vladalo za kreditne linije za početne poslovne aktivnosti, gdje je plasirano 6,6 miliona KM ili 0,4 odsto od ukupnih plasmana Banke.
Oko 70 odsto plasiranih sredstava odnosi se na privredu, čime se IRB afirmisala u jedan od najznačajnijih stubova podrške domaćem društveno-ekonomskom razvoju.
Iz sredstava fondova kojim upravlja, IRB je do kraja 2019. godine plasirala ukupno 2.559,9 miliona KM.
Od navedenog iznosa, 1.998,2 miliona KM ili 78,1 odsto plasirano je na kreditnoj osnovi, 557,9 miliona KM ili 21,8 odsto kroz plasmane u hartije od vrijednosti emitenata sa područja Republike Srpske, dok je preostalih 3,8 milion KM ili 0,1 odsto plasirano na bespovratnoj osnovi putem Finansijskog mehanizma za finansiranje projekata integrisanog i održivog lokalnog razvoja u Republici Srpskoj.
Plasiranje sredstava na kreditnoj osnovi vršeno je putem kreditnih linija i zajmova, a uslovi pod kojima su sredstva odobravana kontinuirano su se prilagođavali zahtjevima i potrebama njihovih krajnjih korisnika u Srpskoj.
U prethodnom periodu, kreditna sredstva Banke bila su dostupna za osnivanje novih preduzeća, te dalji rast i razvoj postojećih preduzeća i preduzetništva u cjelini. Proces pružanja kreditne podrške odvijao se kroz kreditne linije za početne poslovne aktivnosti, za preduzetnike i preduzeća, kredite za mala i srednja preduzeća iz sredstava Svjetske banke i Evropske investicione banke i zajmove iz sredstava IRB.
U ovom domenu, prema svojim strateškim ciljevima, IRB je putem umanjenja osnovne kamatne stope nastojala stimulisati projekte iz oblasti prerađivačke industrije i proizvodnje energije, zatim turizma i izvoza, a s ciljem proaktivnog djelovanja na razvoj preduzetništva kod mladih bilo je dostupno dodatno umanjenje osnovne kamatne stope za vlasnike preduzeća/radnji koji su mlađi od 30 godina.
Uvažavajući značaj koji ima za domaću ekonomiju, naročito sa stanovišta učešća u ukupnoj ekonomskoj aktivnosti i domaćoj zaposlenosti, posebna pažnja u radu IRB-a usmjeravana je na stimulisanje poljoprivredne proizvodnje i prilagođavanje finansijskih uslova domaćem agrarnom sektoru.
Tako je, pored povoljne kamatne stope, u okviru kreditne podrške domaćoj poljoprivrednoj proizvodnji, IRB posebno stimulisala projekte u vezi sa prerađivačkom industrijom, poljoprivredne klastere i nabavku domaćih poljoprivrednih proizvoda.
Sredstva za ove namjene bila su dostupna putem kreditne linije za mikrobiznis u poljoprivredi, za poljoprivredu, te putem zajmova iz sredstava ove banke i međunarodnih finansijskih aranžmana – krediti za mala i srednja preduzeća (Svjetske banke i Evropske investicione banke).
S ciljem sprečavanja odliva mladih i visokoobrazovanih lica iz Republike Srpske, kao i podrške socijalnim i grupama od posebnog interesa za Republiku da riješe svoje stambeno pitanje uspostavljeni su stambeni krediti IRB-a.
Pored sopstvenih sredstava, za ove namjene u prethodnom periodu bila su dostupna i dodatna sredstva, obezbijeđena putem kreditnog aranžmana sa Razvojnom bankom Savjeta Evrope.
Uvođenje zajmova, kao koncepta direktnog plasiranja sredstava krajnjim korisnicima, omogućilo je dalju diverzifikaciju ukupne kreditne ponude IRB-a i njeno usklađivanje sa potrebama i preferencijama privrede Srpske u zahtjevnim uslovima privređivanja.
Pravilima plasmana sredstava po kreditnim linijama i zajmovima iz decembra 2015, krajnjim korisnicima dostupni su isključivo zajmovi za demobilisane borce i privredne subjekte čiji je osnivač borac ili demobilisani borac, dok se ostali kreditni plasmani vrše putem finansijskih posrednika.
Do početka 2011. godine, IRB je putem kreditnih linija za jedinice lokalne samouprave finansijski podržavala realizaciju infrastrukturnih i ostalih prioritetnih projekata od lokalnog značaja, čime su stvorene pretpostavke za dalje unapređenje kvaliteta života, te povećanje atraktivnosti lokalnih zajednica za potencijalne investitore.
U oktobru 2017. ponovo je uvedena linija namijenjena jedinicama lokalne samouprave u Republici Srpskoj, a sredstva su dostupna za finansiranje infrastrukturnih projekata, refinansiranje, plaćanje prenesenih, tekućih i poreskih obaveza. Srna