BAGDAD,Irak je juče otvorio ogromna naftna polja stranim firmama, praveći tako put velikim investicijama multinacionalnih kompanija koje gotovo 40 godina nisu imale pristup iračkim nalazištima nafte.
Keš i tehnologija stranih naftnih kompanija neophodni su Iraku da obnovi zastarjelu naftnu infrastrukturu koju su teško pogodile i godine sankcija i rata.
“Za strance se otvara šest naftnih polja i to za dugoročne razvojne ugovore”, rekli su u iračkom Ministarstvu za naftu.
Utvrđene rezerve nafte Iraka, članice Organizacije zemalja izvoznica nafte (OPEC), dostižu 115 milijardi barela i treće su po veličini u svijetu, nakon saudijskih i iranskih. Zamjenik iračkog premijera Baram Salih nedavno je izjavio da su iračke rezerve nafte možda “teške” do 350 milijardi barela.
Za šest polja koja se otvaraju za strance preliminarne ponude već je dostavila 41 kompanija. Očekuje se da pregovori, nakon što strane kompanije daju zvanične ponude, potraju mjesecima, i tek krajem ove ili početkom sljedeće godine Ministarstvo će objaviti pobjednike.
Ministarstvo za naftu saopštilo je i da je završilo pregovore s naftnim kompanijama oko šest posebnih kratkoročnih ugovora, u vrijednosti po oko 500 miliona dolara. Ti ugovori treba da omoguće Iraku da brzo poveća produkciju na najvećim naftnim poljima za ukupno pola miliona barela na dan sa sadašnjih 2,5 miliona barela nafte dnevno.
O kratkoročnim ugovorima se pregovaralo sa “Royal Dutch Shellom” u partnerstvu sa rudarskom kompanijom “BHP Billiton”, “British Petroleumom”, “Exxon Mobilom” i “Chevronom” koji nastupa u partnerstvu sa “Totalom”. Za šesti kratkoročni ugovor Irak je pregovarao s konzorcijumom koji čine “Anadarko”, “Vitol” i “Dome”.
Mnogi Iračani još se nerado sjećaju perioda dugog pola vijeka u kojem su britanske, američke i francuske naftne kompanije kontrolisale njihovu naftnu industriju kroz iračku naftnu kompaniju. Nafta je za Irak najvažniji izvor prihoda i rast proizvodnje tog energenta ključan je za povećanje prihoda potrebnih za obnovu zemlje. Iračka vlada Nacrt zakona o nafti usvojila je u februaru ali on nije prošao kroz parlament, dijelom zbog razmimoilaženja Kurdistanske regionalne vlade i Bagdada oko toga ko će kontrolisati rezerve nafte i ugovore. Pošto zakon nije donijet, Bagdad se odlučio da krene sa ugovorima na kratak i dugi rok za strance tvrdeći da su u skladu sa starim zakonom koji je važio prije svrgavanja režima Sadama Huseina.