SARAJEVO, Zbog neispunjavanja obaveza iz ugovora o Energetskoj zajednici i trećeg paketa EU direktiva, projekat izgradnje 400 kV dalekovoda koji bi povezao BiH, Srbiju i Crnu Goru je zaustavljen. 
“Time je odložena realizacija deset miliona evra investicionih sredstava, koliko se odnosi na dio projekta u Bosni i Hercegovini”, rekli su u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH odgovarajući na jedno od pitanja poslanika Predstavničkog doma parlamenta BiH.
Inače, ovaj zajednički projekat tri zemlje odobren je na Samitu o zapadnom Balkanu, koji je održan u Beču 2015. godine i EU je tada iskazala spremnost da ga finansijski podrži s obzirom na to da su sve tri zemlje odlučne da ga izgrade, a dokaz tome je da je već urađena studija izvodljivosti i da je u Beogradu osnovano zajedničko preduzeće.
Vrijednost dalekovoda, odnosno učešća BiH u ovom projektu je više od 18 miliona KM i planirano je da BiH na svojoj teritoriji gradi dva kraka, jedan koji bi išao u Bajinu Baštu, a drugi preko Višegrada u Pljevlja.
Ono što je možda i najznačajnije u ovom projektu jeste da bi se njegovom realizacijom BiH preko Crne Gore putem podvodnog kabla povezala i sa Italijom.
Za razliku od BiH, u kojoj je ovaj projekat na čekanju, Srbija i Crna Gora uveliko rade na pripremi dokumentacije, a prema planovima, već naredne godine mogli bi otpočeti i sa konkretnim radovima na terenu.
Kako bi se, između ostalog, odblokirao projekat izgradnje dalekovoda Višegrad – Bajina Bašta – Pljevlja i u BiH, Mirko Šarović, ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, Petar Đokić, ministar industrije, energetike i rudarstva RS, i Nermin Džindić, ministar energije, rudarstva i industrije FBiH, dogovorili su se da do 31. marta 2017. godine usvoje zakonske regulative za električnu energiju i gas u skladu sa trećim paketom EU direktiva.
U Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa BiH, odgovarajući na poslaničko pitanje, rekli su da BiH ima i problem sa usvajanjem direktiva u oblasti energetske efikasnosti, zbog čega prijeti opasnost da ostane bez sredstava za projekte iz fonda za Regionalni program vrijednog 235 miliona evra.
“Nacionalni akcioni plan za energetsku efikasnost je u fazi izrade. Planirano je da uskoro bude usvojen od strane Savjeta ministara BiH. Zbog nedonošenja okvirnih strateških dokumenata na nivou BiH u sektorima energetike zadnjih nekoliko godina (2014 – 2016) smo uskraćeni pristupu IPA fondovima. Na godišnjem nivou u te dvije oblasti gubimo približno 20 miliona evra, što za ove tri godine iznosi oko 60 miliona evra”, rekli su u Ministarstvu spoljne trgovine i ekonomskih odnosa.
Što se tiče energetike, pored dalekovoda Višegrad – Bajina Bašta – Pljevlja, Evropa je spremna finansijski pomoći i izgradnju 400 kV dalekovoda od Banjaluke do Like u Hrvatskoj, te gasne interkonekcije Lička Jesenica – Tržac – Bosanska Krupa (BiH – Hrvatska) i konekciju Zagvozd – Posušje – Novi Travnik sa ogrankom za Mostar (BiH – Hrvatska).
Svi ovi projekti nalaze se na PECI listi, odnosno na listi projekata od interesa za Energetsku zajednicu, a koju i Evropska komisija koristi kao bazu za kandidovanje projekata koji će se finansirati iz fondova EU. Nezavisne
