BEOGRAD, Za inflaciju koja je dostigla skoro 15 odsto u Srbiji nisu odgovorne visoke cijene hrane, a NBS može i mora da je drži pod kontrolom, tvrdi ekonomista Aleksandar Stevanović, koji kaže da bi ukoliko bi se prihvatila argumentacija guvernera Srbije, da su uzrok ovolike inflacije visoke cijene hrane, to značilo da je inflacija u Srbiji prirodan fenomen.
“Po tome ispada da je inflacija u Srbiji, i samo u Srbiji, prirodan fenomen koji, baš kao i novčanu masu, jedino kod nas nije moguće kontrolisati. Isto tako, Srbi izgleda jedu 10 puta više od ostalih naroda u okruženju. Takve tvrdnje, naravno, jednostavno nisu tačne, nego bi guverner instrumente monetarne politike koje ima u rukama morao da upotrebi na drastičniji način”, kaže on.
“Kako bilo, inflacija će kad-tad usporiti, ali definitivno nije tačno da je ona prirodni fenomen koji je nemoguće sprečiti i da su za nju krive cijene hrane. Pogledajmo samo zemlje u okruženju i kolika je tamo inflacija – višestruko niža nego kod nas, i sve će vam biti jasno”, izričit je Stevanović.
Prema njegovim rečima, guverner bi mogao da drži inflaciju pod kontrolom, ali bi to dovelo do daljeg rasta kamatnih stopa, nepovoljnijih kredita i do toga da se privreda gurne dalje u recesiju.
“Ima nešto istine u tome što on priča, u smislu: “Pokušajte malo da mi ne pravite tolike probleme”. Ali ima i u tome da bi te probleme zapravo sam mogao da smanji”, navodi Stevanović.
Inflacija, kako ističe, raste jer se povećava novčana masa.
“Narodna banka je u Srbiji u stanju da kontroliše novčanu masu baš kao i svaka druga centralna banka, samo ako to želi. Svi ostali faktori koji mogu uticati, kao što su brzina opticaja novca i preferencije za držanje gotovine, u ovom trenutku ne utiču na inflaciju”, smatra Stevanović.
Komentarišući jačanje dinara, ovaj ekonomsta kaže da bi nacionalna valuta na realnoj osnovi trebalo da slabi, umjesto što jača.
“Međutim, svi mi u Srbiji znamo da je to jačanje na staklenim nogama, zapravo da su razlozi za jačanje dinara prilično loši – to što se država sve više zadužuje putem državnih hartija od vrijednosti. Zato niko i ne reaguje na kretanje dinara i ne smanjuje cijene, jer zna da će se stvari u kratkom roku okrenuti u drugom pravcu”, objašnjava Stevanović.
Kada bi jačanje dinara bilo uslovljeno prilivom stranih direktnih investicija i smanjenjem budžetskog deficita, u Srbiji bismo imali deflaciju, sigurno, dodaje on. Novosti