BRISEL/VAŠINGTON/PEKING, Pet dana uoči početka drugog ovogodišnjeg samita Grupe 20 najrazvijenijih i zemalja sa ubraznim privrednim rastom (G20) u američkom gradu Pitsburgu, svi glavni sudionici su se pojavili na tom skupu su utvrdili svoje polazne pozicije, a najkonkretniji u tome su, prema svemu sudeći, bili lideri Evropske unije (EU).
Čelnici EU su se , naime, na svom samitu koji je održan ove sedmice u Briselu, dogovorili da u Pitsburgu nastupe jedinstveno i odlučno zatraže ograničenje bankarskih bonusa, odgovor na problem sve veće nezaposlenosti, kao i postizanje globalnog dogovora o finansiranju borbe protiv klimatskih promjena.
Švedski premijer Fredrik Rajnfeld, čija zemlja je predsjedavajući EU, ukazao je tokom proteklog briselskog samita 27 – članog bloka država na značaj koji sada Unija ima u svijetu.
“EU je sa udjelom od 22 odsto u ukupnoj svjetskoj ekonomiji vodeći globalni akter. Bitno je da nastupi jednoglasno, jer će tako imati veći uticaj na promene na svjetskom nivou”, rekao Rajnfeld u svojstvu predsejdavajućeg Savejta Unije.
Komentator nemačkog radija “Dojče vele” ističe da EU od sastanka G20 u Pitsburgu očekuje da “dvadesetorica” kao svoj dugoročni cilj postave novi svetski ekonomski model održivog razvoja, o čemu je nakon briselskog samita govorio i predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo.
On je tada rekao da bi novi svetski ekonomski model trebalo da se zasniva na “temeljnom oporavku, ponovnom otvaranju radnih mesta, spremnosti za odbranu od budućih kriza, kao i na jednoj ‘zelenoj’ i izbalanisranoj ekonomiji.”
Kad je reč o problemima finansijskog tržišta, stav EU je i po tom pitanju vrlo jasan, jer je na samitu u Briselu zaključeno da Unija neće prihvatiti model prema kome “bankarski prihodi idu na privatne zarade, a bankarski gubici na račun poreskih obveznika”.
Francuski predsednik Nikola Sarkozi je za vreme briselskog skupa čelnika EU, a i nekoliko dana pre toga, zapretio da će napustiti samit G20 u Pitsuburgu pre kraja tog sastanka, ukoliko se svi njegovi učesnici ne slože da treba ukinuti, ili bitno ograničiti ogromne isplate za račun vrhunskih rukovodilaca banaka i drugih finansijskih organizacija u Evropi i širom sveta.
Sarkozijev apel za konačno uspostavljanje reda u isplati bunusa će verovatno, sudeći i prema današnjoj poruci američkog presednika Baraka Obame, dobiti značajnu podršku u Pitsburgu.
Obama je u svojoj redovoj nedeljnoj radio i Internet poruci naciji obećao da će zajedno sa ostalim liderima G20 raditi na postizanju dogovora koji će u potpunosti onemogućiti da se i dalje isplaćuju “masni direktorski bonusu”, a bankarski gubici potom prebacuju na teret poreskih obeveznika.
Problem sve veće nezaposlenosti koja od izbijanja globalne privredne krize oštro pogodja ne samo siromašne veći najrazvijenije zemlje takodje će, kako se predividja, biti medju najvažnijim temama rasprave “dvadesetorice” u Pitsburgu.
Rast nezaposlenosti u svim članicama G20 je sada, kako primećuju analitičari u SAD i Evropi, “dobio dramatične razmjere”. EU očekuje da se broj lica bez posla u Uniji iduće godne uveća na 11 odsto raspoložve radne snage i da se u peridou od 2008. do kraja 2010. oko osam i po miliona ljudi pridruži ogromenoj armiji nezaposlenih.
Ništa nije bolja ni sutuacija u SAD. Tamo se broj nezaposlenih popeo krajem prošlog mjeseca na blizu 15 miliona. To je najviši nivo u oko 30 minulih godina i da situacija bude još gora američki zvaničnici javno priznaju da do kraja ove i početkom naredne godine treba računati sa dodatnim gubitkom radnih mjesta.
Rusija, Kina, Brazil i niz drugih članica G20 imaju takodje sve veće probleme zbog naglog porasta ljudi bez posla, a EU je stavila do znanja da će na skupu u Pitsuburgu tažiti da se usvoji neka vrsta opšte strategije za bitku protiv nezaposlenosti na globalnom nivou.
Predstavnici EU su, osim toga, saopštili da na put u Pitsburg odlaze sa već pripremljenim planom finansiranja borbe protiv štetnih klimatskih promena.
Taj plan EU predvidja ukazivanje finansijske pomoći zemljama u razvoju kako bi sprovele neophodne mjere za zaštitu klime i time doprinele ukupnom smanjenju emisije štetenih gasova u atmosferu.
Zemlje grupacije BRIK (Brazil, Rusija, Indija i Kina) su stavile do znanja da će na pitsburškom sastanku G20 odlučno zahtjevati suštinske promene u rasporedu moći koje imaju članice Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB).
Kina je direktno najavila zahtev za novu podjelu kvota u udela u MMF i SB, pri čemu bu se znatno uvećala glasačka prava manje razvijenih zemalja, na račun SAD i drugih najmoćnih članica obe globalne finansijske institucije.
MMF je, inače, krajem ove sedmice saopštio da će prodati oko 403 tone zlata iz svojih rezervi kako bi osigurao još više sredstava za odobravanje kredita zemljama koje su najviše ugrožene zbog postojeće finansijske krize.
Ta vijest bi, prema tumačenu nekih ekonomista, mogla donekle da stiša sve jače zahtjeve nezadovoljnih članica MMF -a predvodjenih Kinom, koje traže da se ta globalna finansijska organizacija “suštinski i temeljito reformiše”.
Peking se, osim toga, zalaže i za zamjenu dolara, “u doglednoj budućnosti” kao rezervne valute, ali se ne očekuje da ta tema bude dominatna na skup u G20 u Pitsburgu, prije svega zbog oštrog protivljenja Vašingtona, jer bi rušenjem dominantne pozicije “zelene novčanice” urušila i vodeća pozicija koje SAD sada imaju u svjetskim finansijama.
Glavni igrači utvrdili pozicije za samit G20 u Pitsburgu
