ZAGREB, Kontrolisana inflacija, štampanje novca i devalvacija kune spas je za ekonomiju Hrvatske, smatra ekonomista Drago Jakovčević.
Jakovčević, međutim, kaže da “nema straha” da bi štampanje novca, koje je pod ingerencijom Hrvatske narodne banke, izazvalo inflaciju, budući da “Hrvatska ima visoku nezaposlenost i neiskorišćene kapacitete”.
Guverner Hrvatske narodne Banke (HNB) Željko Rohatinski naime, godinama uporno ponavlja da HNB nije tu da direktno kreditira državu i privredu, ali Jakovčević ističe da se “inflacija može kontrolisati” i da priče da bi štampanje novca brzo dovelo do hiperinflacije služe za “obično plašenje ljudi”.
Jakovčević se naime zalaže za “selektivnu kreditnu politiku” koja će novac ciljano davati sektorima koje treba spasiti.
Da HNB treba da štampa novac smatra i Jakovčevićev kolega s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu Ivan Lovrinović koji je još ljetos predložio da država neke projekte finansira emisijama obveznica koje bi kupovala centralna banka, što bi zapravo bilo selektivno štampanje novca za finansiranje projekata.
Ipak, mnogi drugi ekonomisti smatraju da štampanje kuna nije dobra ideja. Među njima je i Josip Tica s Ekonomskog fakulteta u Zagrebu koji je izjavio da je hrvatski problem u tome što “mi nismo dužni u svojoj valuti, nego u evrima i dolarima” pa bi svako štampanje novca, koje bi prouzročilo slabljenje domaće valute, povećalo odnos duga i BDP-a.
Dekan Ekonomskog fakulteta u Splitu i ekonomski strateg Kukuriku koalicije Branko Grčić toliko je protiv štampanja novca da je i prije nego što mu je pitanje do kraja postavljeno na njega odgovorio viknuvši “Ne!”
Grčić je objasnio da treba podstaknuti realni sektor, što znači investicije, a iza njih “u više od 80 odsto slučajeva” stoji privatni sektor i istaknuto je da “ne dolazi u obzir da njega finansira direktno monetarna vlast iz primarne emisije”. Business.hr