ZAGREB, Spoljni dug Hrvatske koji je premašio 39 milijardi evra, dostigao je 90 odsto godišnjeg bruto domaćeg proizvoda (BDP), pa ekonomisti upozoravaju da se zemlja nalazi u “zoni rizika”.
Analitičari su saglasni u ocjeni da je stanje puno alarmantnije i da je spoljni dug čak i premašio ovu vrijednost.
Sve se češće čuju upozorenja da država neće moći dugo servisirati toliki dug, jer ove godine na naplatu stiže 12 milijardi evra, a u državnoj blagajni ima devet milijardi evra deviznih rezervi.
Samo na uvoz hrane prošle godine potrošeno je dvije milijarde evra, a vraćanje duga ove godine, ukoliko podbaci turistička sezona, moglo bi dovesti do sloma državnih finansija.
Iako će većina dospjelih obaveza biti reprogramirana i refinansirana, i ono što se bude moralo platiti biće veliki izazov za hrvatsku Vladu i zato će već ovih dana biti izvršen rebalans budžeta.
Ekonomisti upozoravaju da rebalans neće biti dovoljan i da će Hrvatska morati zakucati na vrata MMF-a.
Vlast je svjesna pod kojim uslovima može tražiti novac od MMF-a, pa bi se taj novac morao bi platiti i smanjenjem javne potrošnje za dvadesetak odsto, što bi u zemlji izazvalo pravi lom.
Ali, ovako ili onako do takvih rezova će morati doći, pa ima mišljenja da bi MMF mogao biti i dobar alibi vlasti da “zagrize tu kiselu jabuku”.
Naime, dolazak MMF-a znači radikalizaciju javne potrošnje, a sa njim ili bez njega, izlazak iz krize koštaće i Hrvatsku jako mnogo i po opštem mišljenju to će biti jako bolna priča.
Sve je više straha da bi ona mogla kuliminirati i socijalnim nemirima, što bi priču o reformama moglo vratiti na početak. Srna