ZAGREB, Hrvatska vlada na današnjoj sjednici usvojila je prijedlog budžeta za 2013. godinu i poslala ga u saborsku proceduru.
Planirani prihodi su 113,7 milijardi kuna (15,1 milijardi evra), a rashodi 124,5 milijarde kuna (16,53 milijarde evra).
Predviđeni rast bruto društvenog proizvoda je 1,8 odsto, a 2012. završiće u padu BDP-a od 1,1 odsto, ocijenio je ministar finansija Slavko Linić.
Pad BDP-a za ovu godinu obrazložio je time što zadnji kvartal pokazuje znakove pogoršanja i u industrijskoj proizvodnji, kretanju turističkog prometa i potrošnji.
“Rast od 1,8 odsto BDP-a u narednoj godini možemo ostvariti ako krenemo snažnije u javne i privatne investicije” rekao je i ukazao na predviđanja da će stopa inflacije s 3,5 odsto pasti na nešto iznad dva odsto.
U odnosu na ovu godinu, rashodi rastu sa 120,3 milijardi na 124,5 milijarde kuna, tako da će manjak u 2013. iznositi 10,9 milijardi kuna ili 3,1 odsto BDP-a.
Među planiranim većim stavkama za 2013. godinu su kamate za kredite, sanacija brodogradilišta i javnih ustanova, pogotovo u zdravstvu, što će budžet opteretiti za više od pet milijardi kuna (664 miliona evra).
Od toga na kamate odlazi dvije milijarde kuna (265,6 miliona evra) doprinos Hrvatske budžetu EU od 1. jula 2013. je 1,7 milijardi kuna (225,8 miliona evra), a subvencije brodogradnji 900 miliona kuna (119,5 miliona evra).
Očekuje se i dodatno povećanje rashoda u dijelu sufinansiranja zajedničkih projekata sufinansiranih iz EU.
Kako bi se otvorio prostor za navedena povećanja rashoda, smanjiće se rashodi za zaposlene, uključujući zdravstvene ustanove, promijeniti kolektivni ugovori i uskladiti nivo plata u državnim agencijama, zavodima i institutima s visinom plata u državnim i javnim službama.
Rashodi za 2013. u odnosu na izmjene i dopune za 2012. u stavci za zaposlene, uključujući zdravstvene ustanove, smanjuju se za 2,3 milijarde kuna (305,45 miliona evra), a za penzije se povećavaju za 456 miliona kuna (60,56 miliona evra).
Očekuje se da će državne prihode i dalje uglavnom puniti novi porezi i bolja naplata sadašnjih, jer nema projekcija ozbiljnijeg privrednog rasta. Tanjug