ZAGREB, U hrvatski budžet se u prvih osam mjeseci ove godine slilo 3,5 odsto novca manje od plana i ako se slična dinamika nastavi i u posljednjem kvartalu, Hrvatska će imati 3,5 milijardi kuna manje poreza nego što je planirala, piše Večernji list.
Istovremeno, rashodi su veći od planiranih pa se pojavljuje poveća “rupa” koju hitno treba zatrpati.
Vlada je u ovu godinu ušla sa planom da deficit opšte države bude 3,4 odsto BDP, odnosno 11,5 milijardi kuna, dok Hrvatska narodna banka procjenjuje da će biti 4,8 odsto, ili 16 milijardi kuna.
Pad prihoda od PDV-a u julu i avgustu veći i od 10 odsto mogao bi pregaziti i tu prognozu.
Kako se prihodi izgubljeni tokom cijele godine ne mogu nadoknaditi hitnim rezanjem rashoda na njenom kraju, u vladi užurbano pripremaju nekoliko opcija za drugi rebalans – kresanje budžeta u investicionom dijelu, pronalaženje jednokratnih uplata i priprema za novo zaduživanje na domaćem tržištu.
Statistički, planira se smanjenje deficita tako što će prihodi bogatih agencija – Agencije koja brine o zalihama nafte i gasa i Agencije za sanaciju banaka, postati sastavni dio šireg budžeta, ali to neće riješiti problem.
“Smanjenje PDV-a bila je gruba greška jer se sad odnosi radikalno pogoršavaju i na prihodnoj strani”, komentariše za Večernji list ekonomista Željko Lovrinčević.
Ekonomista Saša Drezgić kaže da evropska fiskalna politika odgovara članicama koje imaju izražene konkurentske prednosti, kao Njemačka, dok će periferne zemlje poput Hrvatske teško izaći iz ekonomske krize.
“EU regulativa prisiliće nas na dodatna rezanja rashoda i povećanja poreza preko noći, što svakako nije dobro. Rješenja bi trebala biti sistemska i orijentisana na ekonomske ciljeve, a ne na finansijsko-fiskalne. Nažalost, kako je rečeno, EU ekonomska politika u prvi plan stavlja cilj stabilnosti, a tek u drugi ekonomski rast”, kaže Drezgić. Tanjug
