BRISEL, Poreska strategija Evropske komisije omogućava kompanijama i pojedincima da slobodno rade i da u potpunosti koriste prednosti zajedničkog unutrašnjeg tržišta. Kompanije su stimulisane da slobodno rade i da se takmiče, ali štetnu poresku konkurenciju treba sprečiti, zbog čega je od nekih država u EU zatraženo da izmene poreske propise, navode u EK. Prema zvaničnim podacima, koji su nedavno predstavljeni javnosti, poreska utočišta u Evropi lišavaju siromašne države velikih izvora prihoda koji premašuju sumu koje te države dobijaju iz fondova za razvoj.
Zbog relativno niskih poreza na kapitalnu dobit, Holandija, Kipar, Luksemburg, ali i Belgija, Austrija i londonski Siti (finansijska četvrt Londona) smatraju se svojevrsnim poreskim rajevima unutar Evropske unije. Od evropskih država izvan EU ovu reputaciju imaju Švajcarska, Lihtenštajn, Andora, San Marino i Kneževina Monako. S početkom svetske finansijske krize broj evropskih kompanija koje su registrovale svoje novo sedište u nekim od ovih država naglo je porastao. Najbolji primer za to su podaci iz Češke, koji pokazuju da su pod pritiskom štednje i poreza vlasnici tamošnjih kompanija utočište masovno potražili u inostranstvu.
Tokom 2009. godine broj čeških kompanija koje su svoja sedišta prenele u druge evropske države porastao je za 24 odsto, što znači da su čak 2.153 češke kompanije (od 11.143) tokom prošle godine preselile svoja sedišta. Najviše ih je prešlo u Holandiju (1.077) a zatim u Luksemburg i na Kipar (ukupno 567). Ova pojava uzela je maha u drugoj polovini prošle godine, dok su u prvoj polovini 2009. godine svega 154 češke kompanije promenile adresu.
Od niskih poreza u Luksemburgu, na primer, profitiraju ne samo kompanije koje su tamo registrovane, nego i građani susednih država uz granicu, ali i oni koji ne žive baš u pograničnom pojasu. Uobičajeno je da neko ko živi u Briselu, Nansiju, Mecu ili Sarbrikenu “potegne” put do Luksemburga da bi kupio zalihe cigareta ili alkoholna pića za neku porodičnu proslavu, jer su ovi proizvodi jeftiniji do 25 odsto. Promet ljudi i robe u EU je slobodan i to je zagarantovano pravo za sve građane, pa se ovaj vid trgovine ne smatra prekršajem. Pre povratku iz Luksemburga gosti iz Belgije, Francuske i Nemačke iskoristiće priliku da do vrha napune rezervoare svojih automobila, jer je i benzin jeftiniji nego kod kuće.
Iako su sve države EU slobodne da same odlučuju o visini poreza, sve je veći pritisak država, kao što su Nemačka i Francuska, na evropske poreske rajeve. Prošlogodišnja uporna nastojanja Nemaca da disciplinuju poresku politiku Luksemburga, dovela su do veoma teških reči kojima su luksemburški političari poredili tadašnjeg ministra finansija Pera Štajnbruka s nacistima. Međutim, Brisel nije pokazao velike ambicije da promeni finansijski sistem i izjednači poreske stope na nivou EU. Zbog toga kritičari finansijske politike Brisela nazivaju važeću poresku politiku EU “šizofrenom”.
Nedavno je delegacija Evropske unije u SAD oštro protestovala kod predsednika Baraka Obame zbog predloga vašingtonske administracije da se onemogući inostranim kompanijama koje posluju u SAD da preko svojih ćerki firmi koje su registrovane u “poreskim rajevima” izbegnu neke američke poreze, što je dosad bio slučaj. Delegacija EU nazvala je ovaj predlog diskriminatorskim i izrazila zabrinutost da bi njegovim usvajanjem bili prekršeni međunarodni trgovinski sporazumi. Politika
