BEOGRAD, Vekna osnovne vrste hljeba “sava” mogla bi da poskupi za 10 dinara, sa 44 na 54 dinara, zbog poskupljenja pšenice i energenata – najavljuje predsjednik Unije pekara Srbije Zoran Pralica.
– Da li će to biti sredinom avgusta, početkom ili sredinom septembra, to se ne zna, ali prateći kretanje cijene pšenice u inostranstvu i u Srbiji, postoji sumnja da će porasti cijena te žitarice, a kasnije i hljeba. Vjerovatno bi prvi korak bio da se cijena hljeba vrati na prethodni nivo od 55 dinara.
Pšenicom se, inače, ovih dana trguje i za 25 dinara po kilogramu. Žetva bi, na oko 470.000 hektara u Srbiji, za nekoliko dana mogla da bude okončana.
Prosječan rod u Vojvodini, kako procjenjuje agroekonomista Srbislav Denčić, biće oko pet tona po hektaru, dok će u centralnoj Srbiji, zbog usitnjenih parcela i nešto slabije agrotehnike, biti niži, i teško će da pređi četiri tone. Samim tim, Srbija bi trebalo da ima oko 1,8 miliona tona pšenice, pa bi, uz prelazne zalihe, za izvoz moglo da preostane oko 400.000 tona.
– Rod će, kako stvari stoje, po količinama biti prosječan, ali, prvi pokazatelji nam govore da je kvalitet zrna odličan, i da će se godina po tome jako dugo pamtiti – kaže Denčić. – Imali smo veoma dobre vremenske uslove kada se rod formirao, ratari su koristili kvalitetne sorte na gotovo 80 odsto njiva, velike vrućine nisu napravile štetu, već su samo pomogle bržem sušenju zrna, pa samim tim, imamo sve preduslove za kvalitet.
Pšenica iz Srbije, dodaje Denčić, uvijek je bila daleko kvalitetnija nego ona koja je gajena u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.
– Šteta je samo što su nam ove godine površine pod pšenicom smanjene, tako da nećemo moći mnogo žita da ponudimo na stranim tržištima – navodi Denčić. – U svakom slučaju, ono što ponudimo, sigurno će se brzo prodati, upravo zahvaljujući kvalitetu.
Vukosav Saković, iz udruženja “Žita Srbije”, napominje kako su se prognoze o rastu cijene pšenice “ubrzale”.
– Očekivali smo rast cijene žita nekih dvadesetak dana poslije žetve, a cijena je počela da raste već u samoj žetvi – kaže Saković. – Tome je doprinijela konkurencija mlinara i trgovaca, ali i sama odluka proizvođača da ne žure sa prodajom. Ovaj rast cijene, međutim, ograničen je cijenom pšenice u okruženju. Kada ona dostigne nivo, da se uvoz isplati, sigurno je da će rast cijene pšenice u Srbiji stati.
Skladištenje
– Srbija ima kvalitetnu pšenicu, ali neophodno je da se posvetimo skladištenju, pošto nam mešanje pšenice raznih kvaliteta pravi velike probleme – upozorava saković. – u tom pravcu bi država mogla da napravi dobar korak, odnosno, da po nešto višoj cijeni otkupi pšenicu boljeg kvaliteta, i da tako ukaže i ostalim skladištarima, da im se odvajanje za kvalitet isplati. Novosti
