BEOGRAD, Srbija mora u što kraćem roku da završi putni Koridor 10 jer će u protivnom sasvim izgubiti centralnu poziciju u tranzitnom saobraćaju kroz jugoistočnu Evropu.
Susjedne zemlje ubrzano grade ili privode kraju putne koridore 4 (Bugarska i Rumunija), 5c (BiH) i 8 (Albanija, Bugarska i Makedonija), pa je neophodno da se što prije završe svi radovi na preostalih oko 250 kilometara Koridora 10, kažu domaći ekonomisti, eksperti za puteve i državni zvaničnici.
Direktor Instituta ekonomskih nauka Dejan Erić ocijenio je da će Srbija, kada bude završen Koridor 10, imati višestruke koristi, ističući da je izgradnja autoputeva “bukvalno dovela do privrednog preporoda mnogih zemalja”.
“Ako neko putuje iz Austrije ka Turskoj, dobro će razmisliti da li će ići putom preko Mađarske, Rumunije i Bugarske ili preko Srbije, koja će biti zaobiđena ako nema autoput kroz celu svoju teriotoriju”, upozorio je Erić.
On je naveo da je Srbija jedna od rijetkih zemalja u regionu koja nema autoput kroz cijelu svoju teritoriju i da naša zemlja još nema jasnu viziju razvoja putne infrastrukture u naredne dvije decenije.
Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić je ocijenio kao “neverovatno” da u Srbiji predugo traju pripreme za izgradnju tako važne saobraćajnice kao što je Koridor 10.
“Za mene je objašnjenje da nema dovoljno novca neubedljivo, jer postoje zemlje koje su koristile koncesije za izgradnju tako važnih saobraćajnica”, kazao je Savić i dodao da je zbog kašnjenja na gubitku i srpska građevinska industrija.
“Završetkom Koridora 10 značajno bi se skratio put ili vreme transporta srpske robe na odgovarajuće destinacije Evrope, pošto je EU najveći spoljnotrgovinski partner Srbije – više od 50 procenata naše izvoza i uvoza realizuje se u razmeni sa članicama Unije”, dodao je Savić.
Direktor Saobraćajnog instituta CIP Milutin Ignjatović je istakao da Srbija, zbog embarga tokom devedesetih godina prošlog vijeka, nije imala ekonomsku snagu da se ozbiljno pozabavi gradnjom puteva. Iganjatović je rekao da je najvažnije što je država sada donijela odluku da se izgradi Koridor 10 u zadatim rokovima.
“Kada se izgradi, na primer, autoput prema Dimitrovgradu, gde su putevi i mostići iz turskog doba, po kojima ne mogu da prođu šleperi i veliki kamioni, protok saobraćaja će biti mnogo veći iz Turske i sa Bliskog Istoka”, precizirao je Ignjatović.
Pomoćnik ministra za infrastrukturu Dragan Jovanović navodi da je putni Koridor 10 glavni saobraćajni pravac kroz Srbiju, koji našu zemlju povezuje sa Evropom i da su za taj put svi zainteresovani.
Jovanović je kazao da se ulaganje u izgadnju puteva uvijek isplati i da će Srbija imati veliku korist i od planiranog ulaganja u izgadnju autoputeva od Beograda prema crnogorskoj granici, od Pojata do Preljine i drugih.
“Završetkom Koridora 10 bezbednost saobraćaja biće daleko bolja nego što je sada, jer će biti mnogo manje saobraćajnih nezgoda”, dodao je on.
Predstavnica za odnose s javnošću Svjetske banke u Srbiji Vesna Kostić kaže da ta banka finansira izgradnju Koridora 10 u Srbiji sa 388 miliona dolara, što je i najveći kredit koji je Srbiji odobren od te međunarodne institucije.
Kostićeva je kazala da je Srbija ispunila potrebne uslove za taj kredit, ali da će morati u izgradnji da se ispoštuju i određeni standardi kvaliteta, za zaštitu životne i drugi i da eksproprijacija zemljišta mora da bude završena na dionicama predviđenim za gradnju.
Radovi u regionu ide punom parom
Bugarska i Rumunija rade na završetku Koridora 4, zbog čega je tranzit vozila kroz Srbiju znatno smanjen, a Koridor 8 treba preko Tirane, Skoplja i Sofije da poveže albanske luke Drač i Valonu i italijanske Bari i Brindizi sa crnomorskim lukama Burgasom i Varnom.
Priština i Tirana su u maju prošle godine probile tunel dug 5,5 kilometara na putu Morina – Kuks, na autoputu Priština – Drač, a 12. aprila ove godine vlada u Prištini i američko-turska kompanija “Behtel-Enka” potpisali su ugovor o izgradnji autoputa od mjesta Morine na granici sa Albanijom do Merdara, na administrativnoj liniji sa Srbijom.
Bosna i Hercegovina planira za tri do četiri godine da izgradi trećinu od 330 kilometara planiranog autoputa na dijelu Koridora 5c kroz tu zemlju. U BiH je do sada izgrađena dionica autputa Jošanica – Podlugovi-Visoko-Kakanj u dužini od 37 kilometara, što je dionica Koridora 5c, koji ide od Budimpešte preko Hrvatske do BiH trasom: Budimpešta – Osijek – Sarajevo – Ploče.
Ekonomista Milan Kovačević je ukazao da je za razvoj domaće ekonomije izuzetno važno da Srbija ima dobre saobraćajne veze, kako bi privukla strani kapital. “U suprotnom ulagaće se u neke druge zemlje. Tako da je velika šteta što u prethodnom periodu nismo razvijali infrastrukturu i što odavno nismo napravili Koridor 10”, istakao je Kovačević.
Profesor na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu Milan Vujanić je kazao da će završetak Koridora 10 omogućiti mnogo veći saobraćaj kroz Srbiju. Sada se mnogi koji putuju ne opredjeljuju da idu kroz našu zemlju, jer nemaju odgovarajući nivo usluge na tom putnom pravcu, ističe Vujanić.
Prema procjeni stručnjaka, Koridor 10 bi Srbiji mogao da donese zaradu od milijardu evra godišnje. Za završetak putnog Koridara 10 obezbijeđeno je, prema riječima ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, ukupno 1,1 milijarda evra, a najavljeni rok za završetak radova je maj 2012. godine. Koridor 10 u dužini od 2.300 kilometara dodat je spisku evropskih koridora na konferenciji u Helsinkiju 1997. kao glavna veza sjeverozapadne Evrope s južnom i jugoistočnom, a glavna trasa ide od Salcburga u Austriji do Soluna u Grčkoj. Tanjug