BEOGRAD, Vlasnik kompanije ,,PSP Farman” Branislav Grujić kaže da u Srbiji nemaju problema sa opstankom samo mala i srednja preduzeća već i velike firme.
On kaže da su kompanije u prethodnom periodu dosta investirale, a sada spas traže u reprogramu dugova. “Danas je u Srbiji svako svakome nešto dužan. To jednog trenutka treba da se prekine”, rekao je Grujić.
Grujić, koji je jednoglasno izabran za predsjednika Poslovnog kluba Privrednik, smatra da će država davanjem kredita povratiti to što je investirala kroz povećanu potrošnju. On tvrdi da za te kredite država neće izdvajati novac iz budžeta, jer pare u obaveznim rezervama su za banke zarobljene, a kamatu na ta sredstva već plaća privreda.
Vlasnik više domaćih firmi i novi čelnik Privrednika se osvrnuo i na tvrdnju odlazećeg guvernera Narodna banke Srbije Radovana Jelašića da nam prijeti ,,grčki scenario”, ako nastavimo sa ovim tempom zaduživanja.
“Neće baš biti da se u Srbiji živi od prihoda, pošto javni i privatni dug čine zajedno 70 odsto bruto domaćeg proizvoda, dok je javni dug 2,5 puta veći od izvoza, što je daleko od podnošljivog stepena zaduženosti”, rekao je Grujić.
Govoreći o ovom problemu on je podvukao da je Jelašić u pravu kad poziva na oprez u potrošnji, pod uslovom da ne dođe do industrijalizacije, ako se privreda ne pokrene i ako ne počne realizacija infrastrukturnih projekata.
“Uostalom, vrlo je zanimljiva situacija da smo se zadužili kod Međunarodnog monetarnog fonda, a da te pare nismo potrošili, nego one služe za održavanje kursa dinara iako se na njih plaća kamata”, naveo je Grujić.
Objašnjavajući zašto se domaća preduzeća zalažu za trošenje deviznih rezervi, Grujić je dodao da privreda nema izvore za dugoročne plasmane, a te pare stoje u nekom depou.
NBS je, prema mišljenju Grujića, do sada vodila oštru i kvalitetnu monetarnu politiku, ali je ona neprimjerena realnom stanju u srpskoj privredi. “Naši preduzetnici imaju mnogo ideja da naprave proizvode i robu koja može da konkuriše na svetskim tržištima. Treba dati šansu tim ljudima da sa 15 odsto svog kapitala dobiju kredite na 10 godina sa niskim kamatama kako bi uložili u proizvodnju”, zaključio je Grujić. Tanjug