ATINA, Grčka očekuje da će u 2017. godini ostvariti rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) od 2,7 posto nakon višegodišnje uzastopne recesije, i predviđa da će ostvariti primarni budžetski suficit veći od ciljanog, izvještava agencija Frans pres.
Budžet, o kojem će parlament glasati 10. decembra, uključuje dodatne poreze na automobile, mobilne telefone, TV pretplatu, gorivo, duvan, kafu i pivo.
Prema posljednjim procjenama, kalkuliše se da će grčka ekonomija u 2016. zabilježiti smanjenje BDP-a od 0,3 odsto, nastavljajući neprekidan negativni trend rasta od 2009. godine, sa izuzetkom jedne godine, 2014.
Prema uslovima najnovijeg spasilačkog paketa Evropske unije, Grčka mora u ovoj godini da registruje primarni budžetski suficit (prije otplate duga) od 0,5 odsto BDP-a, iduće godine od 1,75 procenata, i u 2018. godini od 3,5 odsto. Prema izvještaju o izvršenju budžeta podnijetom prošlog četvrtka, Atina je nadmašila cilj za ovu godinu ostvarivši primarni budžetski višak od 1,09 odsto, a procjenjuje se da će to učiniti opet u 2017. sa suficitom od 2,0 procenta.
Prema nacrtu budžeta urađenom u oktobru, zemlja je zadržala ciljani ekonomski rast za narednu godinu, ali je povećala planirani suficit, koji je tada bio utvrđen na 1,8 procenata.
Pojedine relevantne instance, uključujući Međunarodni monetarni fond i guvernera grčke centralne banke Janisa Sturnarasa, smatraju da je ciljani budžetski suficit od 3,5 odsto u 2018. godini nerealan.
Zbog razlike u stavovima, MMF je saopštio da neće dati ni jedan peni za najnoviji spasilački paket Grčkoj – treći od 2010. godine, dok ne vidi konkretan plan Evropljana o značajnom ublažavanju masivnog tereta grčkog duga.
Odlazeći američki predsednik Barak Obama je, tokom zvanične posjete Grčkoj prošle nedjelje, takođe pozvao na ublažavanje duga Atini.
Razgovori o tome se nastavljaju, a Grčka se nada da će biti postignut izvjestan napredak po tom pitanju do kraja godine.
Uprkos snažnom protivljenju Njemačke, šef evrogrupe Jerun Dajselblum je izjavio prošle sedmice da bi “mjere za kratkoročni dug” mogle da budu razmatrane u decembru.
“Ima nekih stvari koje možemo da uradimo sada a u narednim godinama se može doneti niz mera za okončanje programa”, rekao je Dajselblum.
Grčki dug će ove godine narasti na 315 milijardi evra (334 milijardi dolara), ili na oko 180 odsto BDP-a, saopštilo je ministarstvo finansija.
Nastavak procesa privatizacije, kako se predviđa, trebalo bi iduće godine da donese prihode Atini od preko 2,0 milijarde evra, uključujući 1,2 milijarde od prodaje regionalnih aerodroma, navodi francuska agencija. AP