ATINA, Grčka je u sedam mjeseci zaključno sa julom evidentirala primarni budžetski suficit od 3,5 milijardi evra u odnosu na ciljani nivo od tri milijarde evra, pokazali su zvanični podaci u Atini.
Ušteda u budžetu rezultat je drastičnog rezanja državne potrošnje u mjesecima prije postizanja sporazuma sa kreditorima o trećem paketu međunarodne finansijske pomoći Grčkoj, kao i kontrola kapitala koju je Atina uvela krajem juna da bi spriječila kolaps bankarskog sektora, prenosi grčki list Katimerini.
Ukupni budžetski prihodi su u datom periodu iznosili 26,7 milijardi evra u odnosu na ciljnih 30,8 milijardi. Samo u julu, budžetski prihodi podbacili su 40 odsto u odnosu na očekivanja.
Budžetski deficit je primorao vladu u Atini i njene kreditore da snize već sniženu prognozu privrednog rasta za 2015, da bi se uzeo u obzir očekivani primarni budžetski deficit od 0,25 bruto domaćeg proizvoda (BDP), revidiran u odnosu na ranije očekivan suficit od tri odsto, koji su prethodno zahtijevali kreditori.
Prema podacima Ministarstva finansija, budžetski prihodi su u sedam mjeseci od početka godine podbacili u odnosu na cilj zbog produžetka rokova za prijavu i uplatu poreza na lični dohodak i korporativnih poreza, kao i zbog toga što Grčka nije primila 1,7 milijardi evra profita od grčkih obveznica koje drži sistem evropskih centralnih banaka.
Grčka i njeni povjerioci dogovorili su fiskalne ciljeve koji će biti uslov za isplatu sredstava iz trećeg paketa pomoći, uključujući primarni budžetski deficit od 0,25 odsto BDP-a u 2015, a zatim suficit od 0,5 odsto dogodine, od 1,75 odsto u 2017. i od 3,5 odsto u 2018.
Budžetski suficit bi, bar u teoriji, trebalo da omogući grčkoj vladi da počne da smanjuje planinu javnog duga od oko 320 milijardi evra ili 170 odsto BDP-a, za koji se procjenjuje da će porasti na 200 odsto BDP-a nakon novog paketa pomoći.
Međunarodni monetarni fond i brojni analitičari izrazili su zabrinutost u pogledu održivosti grčkog duga, koji je više nego tri puta veći od limita EU od 60 odsto. Tanjug
