Građani RS daju stotine miliona za mrežarinu, a sa prvim snijegom ostaju bez struje

• Čavić: Nedostatak sredstva smo kompezovali zaduženjima, ali više se ne možemo ni zadužiti
• Ekonomisti tvrde da novac ne ide gdje treba
• Brojne pritužbe velikih firmi na nestabilan napon i česte nestanke struje

BANJALUKA – Građani Srpske godišnje daju stotine miliona maraka za mrežarinu, ali i pored toga sa prvim snijegom ili malo jačim vjetrom hiljade domaćnistava ostaje bez struje.

Tako je bilo sa prvim snijegom ove zime koji je pao u decembru, a tako je i danas kada je snijeg opet počeo da pada.

Glavni razlog je zastarjela mreža u koju se očigledno ne ulaže dovoljno stedstava.

Bez struje 9.000 korisnika „Elektrokrajine“

Iz “Elektrokrajine“ su potvrdili da je zbog kvarova na dalekovodima nastalih zbog jakog vjetra i novih snježnih padavina na distributivnom području ovog preduzeća trenutno bez električne energije oko 9.000 korisnika iz više lokalnih zajednica.

“Do kvarova na dalekovodima uglavnom dolazi zbog kidanja vodova, te obrušavanja granja i stabala preko provodnika i stubova, pod teretom vlažnog snijega ili udara jakog vjetra”, naveli su u ovom preduzeću.

Kažu da je „Elektrokrajina“ u zadnjih nekoliko godina u održavanje i razvoj elektrodistributivne mreže u uložila od 20 do 25 miliona KM, što je kako dodaju  „nedovoljno za sveobuhvatnu obnovu i modernizaciju mreže“.

Direktor „Elektrokrajine“ Dragan Čavić  kaže da nemaju dovoljno sredstava da investiraju u mrežu.

„Investicije u mrežu daleko prevazilaze mogućnosti iz mrežarine. Već dugo apelujem da se ovim pitanjem moraju pozavabiti institucije Vlade RS i lokalne zajednice jer je nemoguće iz sredstava mrežarine investirati u mrežu onoliko koliko je potrebno“, rekao je za CAPITAL Čavić.

Uputio je izvinjenje svim građanima koji su u prethodnom periodu bili bez struje.

„Ja se ne pravdam i nema opravdanja kada su u pitanju višesatni nestanci električne energije, ali ovo izvinjenje je direktna posljedica tri decenije zanemarivanja potrebe za ulaganje u mrežu, te jednog perioda u kojem je ogroman broj radnika opterećivao investicije“, rekao je on.

Za obnovu mreže potrebno 500 miliona KM

Dodao je da „Elektrokrajina“ godišnje po odluci regulatora od naplate mrežarine ima 32 miliona KM.

Objasnio je da „Elektrokrajina“ obuhvata 24.000 kilometara nisnkonaponske i srednjenaponske mreže, 4.800 trafo stanica te ostale objekte koje čine kompleks elektroenergetske mreže.

„Podjelite 30 miliona sa 24.000 kilometara mreže pa će vam biti jasno koliko je to novca za održavanje na mjesečnom i godišnjem nivou, manje od 100 KM. To je van pameti. Nama bi trebalo više novca, ali to bi podiglo  mrežarinu, a to znači veći računi za struju građanima“, naveo je on.

Naveo je da je u mrežu potrebno uložiti oko 500 miliona KM kako bi ona zadovoljavale potrebne standarde.

„O tome se samo može sanjati u ovim oklonostima u kojima je distributivna mreža  svima onim koji odlučuju o njoj na periferiji”, naveo je on i dodao da je ovo preduzeće zbog nedostatka sredstva koncentrisano isključivo na havarijsko održavanje mreže.

Dodao je da su nedostatak sredstva ranije kompezovali zaduženjima, ali kaže da od ove godine „Elektrokrajina“ nema više mogućnost zaduživanja.

Protesti građana ispred „Elektro Bijeljine“

Situacija nije bolja ni u drugim dijelovima RS u kojima se građani i dalje bore sa posljedicama snježnih padavina iz decembra. Zbog toga su pojedini stanovnici loparskih sela danas izašli pred “Elektro Bijeljinu”, zahtijevajući rekonstrukciju elektro-mreže koja je u kolapsu zbog snježnih padavina.

Kako je objavila BN TV stanovnici tog kraja su desetak dana bez struje.

“Hoćemo struju kao svi normalni ljudi”, poručuju žitelji podmajevičkih sela.

Oni su danas potpisali zahtjeve koje su predali “Elektro Bijeljini”, a u kojima traže hitnu rekonstrukciju dalekovoda i mreže koja nije obnavljana preko 30 godina.

Podsjećamo, krajem decembra su jake snježne padvine prouzrokovale brojne probleme velikom broju lokalnih zajednica RS. Zbog kvarova na elektromreži dolazilo je do prekida u snabdijevanju električnom energijom velikog broja potrošača koje su u pojedinim slučajevima trajale danima. Osim, što su građani tih lokalnih zajednica bili bez struje mnogi su bili bez grijanja i vode, sistema koji takođe zavise od snabdijevanja električnom energijom.

Bez struje privreda ide u prinudni prekid rada

Česti nestanci struje uticali su i na privredu.

Potpredsjednik Unije poslodavaca RS Dejan Mijić kaže da su i prije ovih vremenskih nepogoda iz nekih dijelova RS imali pritužbe velikih privrednih subjekata na nestabilan napon i česte nestanke struje.

Dodao je da je prošlog mjeseca bilo dosta žalbi privrednika zbog prekida u snabdijevanju električnom energijom.

„Na primjer, ako nestane struje u momentu dok su neki proizvodi na traci, oni se moraju baciti. To su ogromni gubici.  Da ne govorimo o nekim drugim procesima u kojima kada nestane struje morate sve ispočetka“, naveo je on.

Osim rada pogona, Mijić kaže da od struje zavisi i funkcionisanje interneta.

„Pogoni su umreženi sa stranim partnerima i serverima sa kojih uzimaju programe i vrlo često dođe do problema u funkcionisanju“, kazao je Mijić za CAPITAL.

Dodao je da su mnogi morali prinudno prekidati rad da ne bi imali veće gubitke.

Ekonomista Zoran Pavlović smatra da odgovornost za ovu situaciju leži kod svih onih koji na bilo koji način upravljaju elektroenergetskim sektorom u RS.

„Problem je da li novac koji se skuplja za utrošenu električnu energiju završava tamo gdje je neophodno, a to je na održavanje mreže. Čitava filozofija je u tome da se novac koji se prikuplja završi za isplate plata i druge troškove, a ne za održavanje sistema što je primarna potreba“, rekao je on za CAPITAL i dodao da sve to  dovodi do trenutne situacije u kojoj jači vjetar ili snijeg dovede nestanka električne energije.