– Prosječne ponderisane kamatne stope u MKO od 20,5 do čak 45 odsto
– MKO u RS lani na kamatama zaradile 26 miliona KM
BANJALUKA, Mikrokreditne organizacije u Republici Srpskoj zaradile su na kamatama u prošloj godini 25,6 miliona KM, a ponderisana kamatna stopa kod pojedinih MKO se kretala do nevjerovatnih 45 odsto.
„Prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa kod sedam MKO kretala se od 20,55 odsto do 45,06 odsto, dok je kod novovosnovanog mikrokreditnog društva, koje je počelo da radi u četvrtom kvartalu 2016., prosječna kamata iznosila 6,86 odsto“, navodi se u izvještaju Agencije za bankarstvo RS.
Kod poslovnih jedinica MKO iz FBiH u RS prosječna ponderisana efektivna kamatna stopa u prošloj godini se kretala od 19,1 odsto do 35,8 odsto.
Ipak, prema podacima Agencije, ukupna prosječna efektivna kamatna stopa MKO u RS je manja od onih u organizacionim dijelovima MKO iz FiH i iznosi 22,9 odsto, dok kod MKO iz FBiH iznosi 26 odsto.
„MKO RS su lani povećale ukupnu prosječnu ponderisanu EKS na ukupne kredite za 0,39 procentnih poena, dok su organizacioni dijelovi MKO iz FBiH smanjile ukupnu prosječnu ponderisanu EKS na kredite za 0,16 procentnih poena. Međutim, i pored toga organizacioni dijelovi iz FBiH su i dalje zadržali znatno više prosječne kamatne stope od MKO RS“, navodi se u izvještaju Agencije.
Prihodi MKO od kamata lani su iznosili 33,7 miliona KM i povećani su za 25 odsto u odnosu na godinu ranije. Ovi prihodi čine 99 odsto ukupnih prihoda MKO.
„Ukupni rashodi MKO iznosili su 24,7 miliona KM sa rastom po stopi od 11 odsto u odnosu na kraj 2015. godine. Rashodi po kamatama na uzete kredite i ostali slični rashodi iznose 8,1 miliona KM ili 33 odsto ukupnih rashoda sa rastom od 12 odsto“, naglašava se u izvještaju.
Neto dobit u prošloj godini je iznosila 9,4 miliona KM i veća je u odnosu na 2015. godinu za 3,4 miliona KM. Podaci Agencije pokazuju da je pet MKD pozitivno poslovalo, dok je jedno novoosnovano iskazalo gubitak. Zanimljivo je da se čak 88 odsto iskazane neto dobiti mikrokreditnog sektora RS odnosi na samo jedno društvo.
„Sve tri mikrokredtine fondacije su iskazale manjak prihoda nad rashodima u ukupnom iznosu od 71.000 KM, tako da je na nivou mikrokreditnog ostvaren pozitivan finansijski rezultat od 9,39 miliona KM“, istaknuto je u izvještaju.
Član Udruženja ekonomista RS „SWOT“ Predrag Duduković rekao je za CAPITAL da su kamatne stope kod MKO su zbog velikog rizika veoma visoke.
„Te kamate bi sigurno mogle da budu manje, ali MKO biraju da idu sa visokim stopama kako bi mogle i da idu sa većim rizicima prilikom plasiranja kredita. MKO za razliku od banaka ne traže ni žirante niti prosjek plate. Već novac daju na „lijepe oči“ i zbog toga je i kamata dosta veća nego u bankama“, rekao je Duduković.
CAPITAL: M. Čigoja
4 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Da li je Agencija poslala upozorenje MKO zbog narusavanja polozaja klijenata zbog visokih kamata na kredite MKO u skladu sa pravnim okvirom zastite potrosaca ? Da li se moze ispitati ko kontrolise iz te Agencije MKO od kontrolora i rukovodioca?
Dudakovic ocigledno nikad nije procitao Odluku o minimalnim standardima kreditne dokumentivanost kad je izjavio ovakvu glupost. Nazalost MKO moze staviti i 100% efektivnu kamatu jer niti u jednom zakonu ne pise da ne moze. A dok ima ovaca ima i vune.
Najbolje da Capital.ba dijeli bezkamatne kredite.
Tako bi svi bili zadovoljni i MKD bi se zaduživale tako.
Ali nema.
Nije svima bitan koji procenat veće kamate kada procedure odobravanje traju na kvartalnom ili polugodišnjem nivou. Za to vrijeme onaj ko je realizovao skuplji kredit u kratkom roku, zaradio je više jer je završio što je naumio i zarađuje dok drugi čekaju hoće li i da li će uopšte išta dobiti.
Da li je suvisno ovdje napisati da su mikrokreditna drustva i sistem mikrokreditiranja, inovacija Muhammada Yunusa, vlasnika Grameen banke iz Bangladeša, koji je za to dobio 2006. godine Nobelovu nagradu za mir “radi pružanja mikrokreditnih usluga siromašnima”.
Dakle, postavlja se logicno pitanje, da li smo mi Banglades?
Ocigledan je odgovor, jer kamate koje je g. Yunus dijelio u svojoj drzavi Banglades, su bile u visini do 10%.