BEOGRAD, Dragan K. koji je u nedjelji štednje 2007. poslušao tadašnjeg guvernera NBS Radovana Jelašića da je isplativije štedjeti u dinarima tri godine kasnije se pokajao.
I pored toga što je reoročavao novac na šest mjeseci po najpovoljnijim kamatnim stopama (koje su u međuvremenu iznosile od 12 do 15 odsto na godišnjem nivou) nije imao očekivanu zaradu.
Jer, kada je u ovogodišnjoj „Nedjelji štednje” podigao i kamatu i glavnicu na 77.380 dinara što je na početku štednje bila vrijednost od 1.000 evra dobio je ukupno 113.344,09 dinara ili 1.056,33 evra po sadašnjem kursu. Znači realni prinos na njegov novac je svega 56 evra. Njegov komšija Aleksandar M, koji je bio skeptičan prema štednji u dinarima i zato oročio hiljadu evra u istoj nedjelji štednje, ovih dana je podigao ukupno –1.197,50 evra.
Draganu K. i drugima s njegovim iskustvom vjerovatno ništa ne znači to što centralna banka i dalje tvrdi da je u periodu od 2001. do 2010. godine bilo isplativije štedjeti u dinarima, nego u devizama i zato će kada banke budu svele učinak ovogodišnje „Nedjelje štednje” biti interesantno vidjeti koliko štediša u to povjerovalo.
I same štediše ne spore da je bilo perioda kada je štednja u dinarima bila u plusu, ali oni koji su se jednom opekli teško će se nanovo odlučiti na takav rizik.
I bankari i ekonomisti saglasni su da su razlozi za zanemarljivu dinarsku štednju stalan pad kursa domaće valute i visoka inflacija. Jer, ko ima staklenu kuglu da vidi koliko će dinar vrijediti u narednih godinu dana?
Bankari kažu da je za štediše u Srbiji štednja u evrima sigurnija od štednje u dinarima iako je u pojedinim periodima u posljednjih deset godina štednja u dinarima bila i realno isplativija čak i kada se uzme u obzir i obezvrjeđivanje domaće valute. Razloge za to treba tražiti u bliskoj prošlosti kada su dug period makroekonomske nestabilnosti i hiperinflacija obezvrijedili dinarsku štednju.
Vladimir Vučković, profesor na Megatrend univerzitetu, priznaje da prijatelje i rođake ne može da posavjetuje da štede u dinarima. On od guvernera ni ne očekuje da stanovništvo podstiče da štedi u evrima, ali dodaje da ne treba građanima ni davati lažne nade.
“Da bi se u dinarima više štedjelo potrebna višegodišnja stabilnost nacionalne valute, niska i stabilan inflacija, ali i predvidiva politika. Očigledno da država ne radi sve što je u njenoj moći da te uslove obezbjedi. Ne postoji čarobnim štapić kojim bi Narodna banka preko noći mogla da ubjedi stanovništvo da je bolje štedjeti u dinarima. To je mukotrpan i dug proces”, kaže Vučković.
S njim se slaže i Nebojša Savić, profesor na FEFA fakultetu. Vrlo je jednostavan odgovor na pitanje zašto građani ne štede u dinarima.
“Mnogo su puta bili prevareni. Evro im donosi veću sigurnost i štednja u čvrstoj valuti ne nosi rizik od kursnih razlika, ali i inflacije. Treba reći i to da su kamate na štednju u Srbiji najveće u regionu, ali da se i dalje nekoliko milijardi evra drži u slamaricama. I to je pitanje povjerenja. Sve je to individualna odluka pojedinaca”, zaključuje Savić.
Država se, inače, ponosi time što je u posljednjih deset godina devizna štednja uvećana gotovo 20 puta i dostigla je oko 6,27 milijardi evra. Dinarska štednja povećana je 7,5 puta, sa 1,558 milijarda dinara što je tada bilo oko 26 miliona evra na 11,646 milijardi dinara što je sada oko 111 miliona evra. Ipak, dinarska štednja je na nivou od svega 1,5 odsto ukupne štednje. Politika