BEOGRAD, Ekonomisti Vladimir Gligorov i Nikola Fabris smatraju da je smanjenje budžetskog deficita jedan od ključnih uslova koji će MMF tražiti od Srbije.
Uoči dolaska kraće misije Međunarodnog monetarnog fonda u Beogradu 10. septembra, sa ciljem da procjeni najnovije makrokonomske izglede Srbije, profesor Ekonomskog fakulteta, Fabris smatra da će MMF tražiti da sljedeće godine budžetski deficit iznosi 4,5 odsto bruto-društvenog proizvoda, a u 2014. oko tri odsto.
“Izvjesno je da su neophodni rezovi i na prihodnoj i na rashodnoj strani. Na strani prihoda je ključno povećanje PDV-a za dva-tri procenta, a na strani rashoda potrebne su uštede manje više na svim budžetskim pozicijama”, rekao je Fabris za Blic.
On smatra da su u pravu i ministar finansija koji od guvernera NBS zahtjeva smanjenje stope obavezne rezerve na kredite koje subvencioniše država jer su potrebni zbog nelikvidnosti realnog sektora, ali i guvernerka koja to odbija.
Razlog za odbijanje je što bi smanjenje stope obavezne rezerve dovelo do toga da banke ne odobre nove kredite zbog velikog broja onih koji se ne vraćaju. Ili bi, kako kaže, banke dinarska sredstva pretvarale u stranu valutu i transferisale je u inostranstvo.
Saradnik bečkog Instituta za međunarodne ekonomske studije Gligorov smatra da od MMF-a mora biti traženo da podrži makroekonomsku stabilnost, da Srbija zajmi iz nekomercijalnih izvora i da štedi na javnim rashodima, uz povećane poreze.
“Jasno je da će se vladi sugerisati da ima jasan plan javnih finansija…MMF će predložiti i manje ili veće povećanje poreskih prihoda. I sugersaće niz takozvanih strukturnih reformi, posebno u javnom sektoru”, rekao je Gligorov za Pres.
On smatra da bi bilo dobro ukoliko bi program vlade sadržao sasvim konkretne mjere za ubrzanje rasta, promjenu privredne strukture i povećanje zaposlenosti.
Potrebno je, precizirao je, predložiti i strategiju strukturnih reformi-znatno povećanje privatnog sektora na račun državnog, kao i smanjenje poreskog tereta kako bi se omogućilo povećanje investicija.
Ekonomisti su saglasni da će pored već upućenih “packi” državi zbog novog zakona o NBS i ograničenja njene samostalnosti usljediti dodatne kritike kako bi se zakon prilagodio evropskoj praksi.
Time je povećano nepovjerenje u centralnu banku Srbije koja će se suočavati sa problemima u komunikaciji sa inostranim partnerima, smatra Gligorov. Tanjug
