BERLIN, Napuštanjem monetarne unije, Njemačka bi dobila sopstvenu jaku monetu (marku), a posustale privrede bi mogle da se oporave zahvaljujući znatno oslabljenom evru, čime bi Nijemci postali bogatiji, a južni Evropljani maje siromašni, ocjenjuju neki ekonomisti u debati Grexit ili Gerxit (Germany exit).
Radio Dojče vele u komenatru podsjeća da posljednjih mjeseci bjesni sukob u vezi mogućeg izlaska Grčke iz evrozone (Grexit). Dok Njemačka insistira na strogoj politici štednje, raste strah povjerilaca da svoj novac više nikad neće vidjeti, a u isto vrijeme nekoliko poznatih ekonomista u tri vodeće američke publikacije neformalno sugeriše da možda postoji izlaz – njemačko napuštanje evrozone (Gerxit).
Stručnjaci kažu da bi Njemačkka napuštanjem monetarne unije oslobodila put zemljama sa juga Evrope da svoja zaduženja stabilizuju znatnim smanjenjem vrijednosti monete i time stave pod kontrolu i svoju ekonomiju. Pri tom misle na Grčku, Italiju, Španiju i, pod određenim uslovima, i Portugal.
DW u analizi citira Ašoka Modija, sa Univerziteta u Prinstonu, koji, dajući prednost Gerxitu, piše da je u narednih 25 do 30 godina neizbježna reorganizacija monetarne unije. Modi tvrdi da njemački ministar finansija pogrešno spaja pitanje grčkih državnih dugova sa “eksperimentom zvanim evrozona”.
Ako Grčka napusti evro, smatra Šojble, onda će evrozona sa preostalim članicama funkcionisati bez problema. Šojble, međutim, kako ocjenjuje Modi, ne vidi problem u konstrukciji evrozone, već samo u nesposobnosti Grka da slijede evropska pravila igre.
“Ako se ne dogodi ništa drugo nego da Grčka napusti evrozonu, onda će sigurno vrlo brzo izroniti novi problem. Ne može toliko različitih ekonomija biti gurnuto u zajedničku monetarnu i fiskalnu ludačku košulju”, kaže Modi.
On smatra, kao i brojni drugi ekonomisti i kritičari evrozone, da će Italija neizbježno biti sljedeći problem. “Mi ne znamo da li će Italija biti u stanju da vrati svoje dugove”, kaže Modi i dodaje da ne može da funkcioniše model po kome se zemlje različitih mogućnosti, različitih istorijskih preduslova i različitih kultura primoravaju da budu u jednom kalupu. Njegov zaključak je zato jasan – i za Njemačku i za evrozonu bi povratak Berlina marki bio najbezbolnije rješenje.
Kako se dalje navodi u komentaru, ideja Gerxita umjesto Grexita nije nova. Njen trag se može pratiti od 2012, kada je američki investitor, Džordž Soroš, na jednom blogu napisao da bi njemačko istupanje iz monetarne unije moglo biti korisno i za tu zemlju, i za slabije ekonomije sa juga Starog kontinenta.
Ben Bernanke, bivši šef američkih Federalnih rezervi, u komentaru za institut Brukings piše da Evropa ne doprinosi rješenju grčke dužničke krize. Dok je stopa nezaposlenosti u evrozoni proteklih godina konstantno oko 11 odsto, u Americi je pala na 5,3 odsto.
Bernanke piše da postoje velike razlike u evrozoni: u Njemačkoj je nezaposlenost trenutno ispod pet odsto, dok je u ostalim zemljama evrozone oko 13 odsto. “Uvođenjem evra bilo je obećano povećanje standarda i unapređenje integracije, ali se to nije dogodilo i neće se dogoditi sve dok među zemljama evrozone postoje tolike ekonomske razlike”, tvrdi Bernanke.
Bez jake političke volje da se monetarna unija održi u životu, ona će se neizostavno raspasti, upozoravaju eksperti. Modi, Bernake, Soroš i mnogi drugi saglasni su da bi u slučaju propasti evra najmanje pretrpjela Njemačka.
Modi pominje i varijantu sa dvije valute – evra za jug i njemačke marke za sjever. “Ali, u narednih 15 godina, moglo bi postojati i 15 novih moneta”, kaže on.
Ipak, neki ekonomisti, poput Jana Bega i Džona Rajana, profesora sa Londonske škole ekonomije, smatraju da bi izlazak Njemačke iz evrozone bio katastrofa.
“Poslije osnivanja Evropske unije, uvođenje evra je jedno od najvećih dostignuća Njemačke u drugoj polovini 20. vijeka”, kaže Rajan za DW. “Iz političkog ugla gledano, tu je investirano veoma mnogo kapitala”. On dodaje da bi se njemačkim istupanjem iz zone evra, ta monetarna unija raspala.
“Ukoliko bi Njemačka napustila evrozonu, onda bi velikom brzinom to uradile i Holandija, Belgija, Austrija i baltičke zemlje”, kaže Jan Beg. Kontinent bi se, prema njegovom mišljenju, slomio, a posljedice bi trpio i sjever i jug.
Zemlje poput Irske, Slovačke i Slovenije ostale bi u bestežinskom prostoru. “To bi imalo dalekosežne posledice za evropsku integraciju i evro. U Berlinu bi takav scenario bio shvaćen kao katastrofa”, dodaje Beg.