BEOGRAD, Otkrivenim utajama poreza budžet Srbije je u posljednjih šest godina oštećen za 83,5 milijardi dinara, što je više od 850 miliona evra.
Poreska policija je na ime ove štete od oktobra 2003. do kraja prošle godine podnijela 9.271 krivičnu prijavu protiv 11.850 osoba. Samo 206 prijava do sada je finalizovano zatvorskom kaznom, od kojih je najveća od šest godina zbog utaje pedeset miliona dinara poreza, piše Blic.
„U prošloj godini Sektor poreske policije podneo je tužilaštvima 1.967 krivičnih prijava kojima je izbegnuto plaćanje od 14,5 milijardi dinara poreza. U poređenju sa istim periodom prethodne godine, broj podnetih prijava veći je za sedam odsto“, kaže dr Vesna Aleksić, glavni inspektor Poreske policije.
Tamo gdje se utvrdi da je porez izbjegnut s namjerom, može se govoriti o krivičnom djelu. Obim otkrivenih poreskih utaja u Srbiji u proteklih šest godina neprekidno raste, što se može ocijeniti i jačanjem kapaciteta službe poreske administracije na otkrivanju ovog vida kriminala, kaže Aleksić.
Ona navodi da je u posljednjih šest godina najviše prijava podnijeto zbog izbjegavanja poreza po odbitku (52 odsto) i poreza na dodatu vrijednost (27 odsto).
„Od uvođenja poreza na dodatu vrednost, januara 2005. godine, Srbija se susrela sa specifičnim oblicima poreskih utaja kroz osmišljavanje novih složenijih modela izvršenja krivičnih dela i znatno višeg stepena organizovanosti izvršilaca. Od 2005, prema podnetim krivičnim prijavama, izbegnuto je plaćanje PDV od 22,9 milijardi dinara. Porez na dodatu vrednost je i najslabija tačka poreskog sistema Srbije, zbog čega su tu i najčešće poreske zloupotrebe, bilo da je reč o utaji ili neosnovanom vraćanju PDV, što je direktna šteta za državu“, kaže Aleksićeva.
Ona objašnjava da najvažniju ulogu u izbegavanju PDV-a imaju fantomska preduzeća.
„Suzbijanjem nelegalnih transakcija fantomskih firmi i praćenjem poslovanja legalnih firmi sa ovakvim preduzećima, direktno ili preko posrednika u Srbiji je otkriveno 1.629 fantom firmi. Ove firme moraju biti u centru pažnje poreske administracije, zbog čega je i formiran jedinstven registar poreskih obveznika, kao najbolje sredstvo za borbu protiv utaje poreza. Registrom će biti omogućen uvid u svu imovinu i primanja preduzeća i građana, ali i unakrsna provera podataka, čime se smanjuje mogućnost utaje poreza“, kaže Aleksićeva.
Za utaju poreza 206 kazni zatvora
Za poresku utaju Zakonom su predviđene visoke zatvorske kazne. U zavisnosti od visine izbjegnutog poreza, za utaju je predviđena novčana i kazna zatvora do osam godina. Za neosnovano iskazivanje iznosa za povraćaj poreza i poreski kredit, Zakonom je predviđena zatvorska kazna do deset godina, novčana kazna, ali i zabrana obavljanja djelatnosti od jedne do pet godina. Maksimalna zatvorska kazna, međutim, u Srbiji još nijednom nije izrečena, iako je bilo poreskih utaja većih i od milijardu dinara.
„Od 9.271 krivičnih prijava koje je podnela Poreska policija, nadležni sudovi doneli su pravosnažne odluke po 2.931 prijavi, od kojih su samo u 206 slučaja donete osuđujuće bezuslovne kazne zatvora“, kaže Aleksićeva. Najveća izrečena zatvorska kazna do sada je šest godina i to za utaju poreza od 50 miliona dinara.
„Od 83,5 milijardi dinara utvrđene poreske utaje, u ovom trenutku presudama je sankcionisano 2,7 milijarde dinara, što ukazuje da kaznena politika u praksi više stimuliše utaju poreza nego što deluje u cilju povećanja poreske discipline“, kaže Aleksićeva. Ona navodi da se nikad ne otkriju sve poreske utaje i prevare i da je ovu društveno opasnu pojavu koja ugrožava prihode budžeta teško izmjeriti. FoNet