BEOGRAD, Zaduženost građana Srbije se smanjuje, a u januaru ove godine je u odnosu na lanjski decembar manja za milijardu dinara. Najveće smanjenje zabilježeno je kod gotovinskih kredita, gdje se dug posljednjih mjesec dana smanjio sa 127,56 miliona na 125,13 miliona dinara. Povećanje se bilježi kod stambenih zajmova, koji su za 2 miliona povećani i dostigli su cifru od 104,13 miliona dinara. Šta to znači, da li su građani postali oprezniji zbog političke situacije ili razloge treba tražiti na drugoj strani?
Generalni sekretra Udruženja banaka Veroljub Dugalić smatra da politika nije imala presudan uticaj na to da građani postanu oprezniji, te da će o tome moći da se govori kada se budu sabirali podaci za februar. A smanjenje zaduživanja je posljedica toga da djeluju mjere NBS usmjerene na održavanje inflatorne stope na godišnjem nivou od 3 do 6 posto, a kroz smanjenje potrošnje.Uz to, januar je uobičajeno mjesec kada se poslije decembarskih slavlja manje troši.
Komitente koji otplaćuju kredite posljednjih par mjeseci „glava boli“ zbog rasta kursa evra u odnosu na domaću valutu: prije neki dan se popeo na preko 84 dinara. A zajmovi su kod nas vezani za evro ili švajcarski franak, pa su i rate kredita skuplje. Mnogo građana je već iskoristilo svoje pravo da se zaduži do trećine plate ili polovine, ako se radi o stambenom zajmu. U dugovanja, sem kredita, ulaze i obaveze po osnovu jemstva, finansijskog lizinga i platnih kartica, prekoračenja na tekućem računu, pa mnogi, i ako bi hteli, kredit ne mogu da uzmu. Jedan deo ima određene planove za kupovinu stanova ili roba veće vrijednosti, recimo automobila, pa čuva svoju kreditnu sposobnost i ne želi da je olako potroši na druge zajmove. Mnogi mjerkaju i koliko će im kredit koristiti i kako će se odraziti na kućni budžet, posebno ako evro nastavi da jača u odnosu na dinar.
A kada se sve ovo sabere, izgleda da ni bankarima nije lako. Kada bi se kod nas događalo nešto krupno na političkom planu banke osnovane stranim kapitalom, koje mi zovemo „strane“, lako su nalazile rješenje, odmah su zbog povećanog političkog rizika zemlje podizale kamate. Dodamo li tome da podaci pomenutog Kreditnog biroa govore da čak 98,8 odsto građana koji otplaćuju kredite svoje obaveze servisiraju na vrijeme, ispada da je kod nas između političkog rizika i ekstra profita nekada mogao da se stavi znak jednakosti. Sada to više nije tako, konkurencija je oštra i počinje bankarska bitka za svaki evrodinar kredita obogaćen kamatom.
– Efektivna kamatna stopa se kod nas kreće između 12 i 13 odsto i moguće je da će padati, ali tokom godine, i ne u procentima, već u promilima. Znam da ima banaka koje idu i ispod 11 odsto, ali to su onda damping kamate. Ne smatram da je podatak o padu zaduženosti alarmantan, jer su u decembru zaposlenima isplaćeni razni godišnji viškovi i božićni dodaci, pa im zajmovi nisu bili potrebni. Drugim rečima, pad dugovanja mogao bi biti optička varka – kaže izvršni direktor zadužen za poslove sa stanovništvom iz Erste banke Goran Kostić.
– Najveći problem kod nas je što je ovo tržište nepredvidivo. Građani su na oprezu ako se zadužuju na duže rokove – kaže direktor filijale AIK banke za Vojvodinu Slobodan Racić. – Nije ni nama bankarima lako kada treba da odobrimo kredit jer se broj građana sa stalnim primanjima smanjuje. Istovremeno je ponuda novca na tržištu ogromna. Kako stvari stoje pokazuje i to što su bankari prešli preko povećanja referentne kamatne stope NBS. Kada je pre nekoliko sedmica ona povećana sa 10,50 na 10,75 posto bankarske kamate su ostale iste uprkos činjenici da smo imali dobar razlog da ih podignemo. Zato ne očekujem da će ove godine biti većih pomeranja stopa ni naviše, ni naniže, ako se nešto drastično ne dogodi.
Što se tiče građana koji ovih dana razmatraju da li da uzmu kredit ili ne, poruka je jasna: ako već neće biti bolje, neće ni gore.Danas
Finansijska vrteška:banke, konkurencija, krediti, građani
