BANJALUKA, Šef Misije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u BiH Kostas Kristu izjavio je da Republika Srpska mora pažljivo da troši novac od privatizacije radi očuvanja fiskalne održivosti i makroekonomske stabilnosti, a Federacija BiH mora da vodi računa o socijalnim davanjima i da preispita prioritete.
Komentarišući upozorenja opozicije i nevladinog sektora u RS da javnost ne zna ko su kupci velike državne imovine, ali i da se dugovi preduzeća koja se prodaju podmiruju iz budžeta, Kristu je u intervjuu za “Nezavisne novine” rekao da je cilj privatizacije da država bude što manje vlasnik i da MMF u tom pravcu sve privatizacije smatra dobrodošlim.
“Ne ulazimo u detalje procesa privatizacije, ali smatramo da su principi transparentnosti ispoštovani, jer je i parlament RS potvrdio te procese”, rekao je Kristu.
Govoreći o teškoj finansijskoj situaciji u FBiH, on je rekao da je ovaj entitet suočen sa velikim fiskalnim izazovima, odnosno privremenim problemom sa likvidnošću, ali da sva socijalna davanja moraju biti isplaćena ako ne bude promjene u zakonima.
“Ono što nas brine je dugoročno obezbjeđenje novca za ove kategorije. Ako ne bude reforme socijalnih davanja, privremeni problem s likvidnošću pretvorio bi se u trajni”, upozorio je Kristu.
Odgovarajući na pitanje da li MMF ima neku konkretnu preporuku za FBiH kako da izađe iz ove situacije, on je naglasio da je jedino rješenje da sistem socijalnih davanja bude dobro ciljan.
“Ministar finansija je prošle godine najavio da će napraviti sistem i registar koji bi onemogućio dupliranje korisnika i zloupotrebu ovih prava”, napomenuo je Kristu.
On je rekao da je potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju BiH sa EU jako dobar korak, ali i jedan od izazova.
“Dio izazova je gubitak prihoda od carina. Vidimo da obje entitetske vlade ovo smatraju problemom i oni će razmatrati neke mjere. RS je neke mjere već usvojila i pozdravljamo ih”, rekao je šef MMF-a u BiH.
On je naveo da su druge zemlje, koje su bile u sličnoj situaciji kao BiH sada, pribjegle povećanju akciza.
“Ali poenta u BiH je da je administracija prevelika, a velika su i socijalna davanja i fokus bi morao biti na rashodovnoj strani. Jer, tu dolaze do izražaja te bitne reforme i socijalna davanja, javna uprava i druga potrošnja”, rekao je Kristu.
Odgovarajući na pitanje da li to znači da treba smanjiti broj izabranih zvaničnika, Kristu je naveo podatak da u cijeloj BiH na plate ide 12,5 procenata ukupnog društvenog bruto proizvoda, ocjenjujući da je to previše.
“Moraju se smanjiti davanja za plate, ali ono što vidimo iz iskustva drugih zemalja jeste da javni sektor može biti veoma efikasan sa malim brojem službenika. Ako želite moderan, efikasan i dobar javni sektor, onda nije problem da mali broj ljudi dobro platite”, naglasio je Kristu.