LONDON, Članice evrozone mogle bi uskoro da se suoče sa deflacijom kakva je vladala u Japanu devedesetih godina prošlog vijeka, piše londonski Dejli Telegraf.
Situacija u evrozoni je veoma slična scenariju koji je već viđen početkom devedesetih godina u Japanu, tvrde ekonomisti francuske Sosijete ženeral, prenosi londonski dnevnik, uz napomenu da je indeks potrošačkih cijena u 17-članom monetarnom bloku zemalja opao, tokom oktobra, na 0,7 odsto, sa 1,1 procenat u prethodnom mjesecu.
Deflatorna prijetnja je naročito ozbiljna u zemljama evrozone koje imaju velike fiskalne probleme, poput Grčke, Portugala, Španije i Italije, a prinuđene su da preduzimaju rigorozne mjere štednje kako bi smanjile preveliku budžetsku potrošnju.
U Italiji je, na primjer, već tokom ljeta počela deflacija koja se, u suštini, odlikuje smanjenjem privredne aktivnosti, rastom nezaposlenosti i padom cijena.
DT navodi da je nezaposlenost u evrozoni sada rekordnih 12,2 odsto, a stanje na regionalnom tržištu je sve lošije jer svakog mjeseca desetine hiljada ljudi ostaje bez posla.
Ukoliko u Evropi počne recesija neminovna je i deflacija, a postoji opasnost i od izbijanja trgovačkog šoka u Aziji, nakon čega je moguće očekivati i pravu paniku na finansijskim tržištima, upozoravaju analitičari na čije mišljenje se poziva Blumberg.
Investitori očekuju da će zbog pogoršanja opšte ekonomske klime Evropska centralna banka (ECB) tokom idućeg mjeseca biti prinuđena da smanji referentnu kamatu najmanje za 0,25 odsto sa sadašnjih rekordno niskih 0,50 procenata.
Ukoliko se taj scenario ostvari, ECB će se pridružiti Upravi federalnih rezervi i Banki Japana koje još od početka globalne finansijske krize svoje referentne kamate drže na bezmalo nultom nivou – od nula do 0,25 odsto.
Ne treba, prema ocjeni finansijskih eksperata, isključiti ni druge stimulativne mjere monetarnih vlasti evrozone, uključujući i odobravanje veoma jeftinih kredita.
Takva očekivanja odrazila su se i na tržišne pozicije evra koji je juče opao prema američkom takmacu, na vodećim valutnim berzama u Evropi i SAD, za 1,1 odsto, ili najviše u minulih pola godine – na približno 1,355 za dolar.
Sve veći broj političara i ekonomista u zemljama “evrolenda” kritikuje ECB zbog “pasivnosti”, jer smatraju da su usljed oklijevanja te monetarne institucije pogođene najviše periferne članice evrozone, uključujući Italiju i Španiju, čije privrede su treća i četvrta po snazi u regionu.
Prema mišljenju ekonomista, situacija u privredi te dvije članice evrozone je takva da im prijeti dugoročna depresija koja se vrlo lako može “preliti” i u druge zemlje regiona. Tanjug