BRISEL, Evrozona je umorna od integracija i formiranje bankarske unije bi mogao biti posljednji veliki zajednički poduhvat u doglednoj budućnosti, izjavili su zvaničnici ovog bloka.
Poslije trogodišnje politike jačanja saradnje među članicama pod pritiskom dužničke krize, evrozona je možda došla do tačke na kojoj vlade nisu spremne da se odreknu još nekih nadležnosti.
“Vlade sada misle da je već urađeno dovoljno i da to treba primijeniti, pa da vidimo kako funkcioniše”, rekao je visoki zvaničnik iz zemalja evrozone, koji nije želio da bude imenovan.
Ambiciozne ideje o fiskalnoj uniji, zajedničkom trezoru ili objedinjavanju pojedinačnih dugovanja u zajednički dug, o čemu se razmišljalo na vrhuncu krize, sada izgledaju optimistično i nepotrebno.
Pojedini analitičari smatraju da će biti uspjeh ako se dovrši proces formiranja bankarske unije, zato što to podrazumijeva dodatan transfer ovlaštenja sa nacionalnog na panevropski nivo, naročito u vezi sa zatvaranjem banaka i finansiranjem tog procesa.
“U suštini, stigli smo do tačke na kojoj prenošenje dodatnih ovlaštenja na Evropsku komisiju i Brisel radi diktiranja nacionalnih politika više nije nešto što su ljudi spremni da podrže”, rekao je drugi političar iz evrozone.
Kada je dužnička kriza bila na vrhuncu u prvoj polovini 2012. godine, lideri su osmislili ambiciozan plan integracije da bi uvjerili investitore da se evrozona neće raspasti.
“To je bilo potrebno da bi se spriječio raspad, a potom krenulo u stvarnu integraciju”, rekao je treći zvaničnik.
Uprkos izjavama u javnosti da nema prostora za opuštanje, političari vjeruju da je kriza prošla, ali se neke uticajne ličnosti evrozone ne slažu s tom ocjenom.
“Ovaj entuzijazam je potpuno preuranjen”, rekao je zvaničnik koji učestvuje na sastancima evrozone i dodao da bi bilo opasno prekinuti proces integrisanja.
“Ako nema apetita da se krene dalje, evrozona bi, barem, trebalo da sastavi nacrt o tome kada i kako će preduzeti sljedeće korake, čak i ako je riječ o dalekoj budućnosti”, smatra ovaj zvaničnik.