BRISEL, Evrozona našla se pod pritiskom u srijedu da brzo napravi plan pomoći španskom bankarstvu i spriječi širenje dužničke krize poslije sastanka G20 sa kojeg su lideri pozvali da se nađe rješenje.
Dok Grčka priprema novu vladu, Evropljani se pripremaju za maraton sastanaka koji će kulminirati samitom EU 28. i 29. juna u Briselu.
Ministri finansija evrozone će se u četvrtak sastati u Luksemburgu, pred mini-samit u petak u Rimu na kojem će biti lideri Njemačke, Francuske, Italije i Španije.
Po italijanskim medijima, pitanje fonda za pomoć zone evra za Italiju i Španiju razmatraće se tom prilikom.
Italijanski premijer je praktično tokom samita G-20 rekao da zona evra “razmišlja” da posegne za hitnim fondovima da bi kupila obveznice krhkih država i time suzbila rastuće kamate na tržištu obveznica što je pogodilo Španiju i Italiju.
Međutim, nije upućen formalni zahtkev da se aktivira fond za pomoć zone evra (EFSF), izjavio je portparol Evropske komisije u srijedu.
On je ocijenio da bi ta pomoć u najboljem slučaju imala efekat “finansijskog aspirina” – ublažava simptome, ali ne liječi. Ako bi EFSF bio aktiviran, to bi bio prvi put da interveniše na tržištu, zamjenjujući Evropsku centralnu banku koja to ne radi već nedjeljama.
Pored toga, evrozona će razraditi detalje plana za pomoć španskog bankarskom sektoru i Madrid bi trebalo da dobije od sastanka Evrogrupe da se formalno zatraži pomoć, kaže jedan evropski diplomata.
Taj zahtjev će doći poslije objavljivanja rezultata revizije španskih banaka. Španska vlada treba da utvrdi potrebe za traženje plana pomoći koji bi mogao da bude do 100 milijardi evra.
Ministri finansija evrozone će razmatrati i situaciju u Grčkoj. U međuvremenu, formirana je vlada i novi ministar finansija putuje za Luksemburg.
To je dosadašnji predsjednik Nacionalne banke Grčke Vasilis Rapanos.
Grčka će potom pokrenuti težak projekat: tražiće reviziju plana štednje odobrenog u zamjenu za međunarodnu pomoć.
Tokom samita krajem juna, “vodićemo veliku bitku za reviziju sporazuma o kreditu i raditi na okvir koji će omogućiti oporavak privrede i borbu protiv nezaposlenosti”, rekao je u srijedu lider socijalista Evangelos Venizelos poslije sastanka sa novim premijerom Antonisom Samarasom.
U Briselu, neki sumnjaju u izvodljivost tog projekta jer “bilo kakva revizija (Memoranduma) zahtjeva da se to razmotri sa svim zemljama evrozone i zatim ratifikuje u njihovim parlamentima”, rekao je u srijedu evropski diplomatski izvor.
Sudbina Kipra će takođe biti na dnevnom redu u četvrtak.
Nikozija će tražiti pomoć zone evra za svoje banke “vjerovatno naredne sedmice” i zatražiti od Rusije između 3 i 5 milijardi evra kredita već ove nedjelje, saopštili su evropski diplomatski izvori.
Ideja je da Kipar dobije podršku za bankarski sektor, bez mjera štednje, po uzoru na spasavanje španskih banaka. Beta