LONDON, Južne zemlje evrozone uhvaćene su u klopku precijenjene valute, a njihove privrede guši niska konkurentnost, ističe strateg francuske banke Societe Generale Albert Edvards, koji smatra da će ta situacija dovesti do raspada evrozone.
Problem, koji se odnosi na zemlje, poput Portugala, Španije i Grčke je što su godine neprimjereno niskih kamatnih stopa prouzrokovale pregrijavanje i visoku inflaciju, objavio je u svojoj analizi Edvards.
“I kada bi vlade uspjele da smanje svoje fiskalne deficite, nedostatak konkurentnosti u okviru evrozone zahtijeva godine relativne (a ukoliko uzmemo u obzir izglede, onda negdje i apsolutne) deflacije. Svaka pomoć obezbijeđena Grčkoj će samo odgoditi neizbježni raspad evrozone”, smatra Edvards.
Evro je od novembra 2009. oslabio prema dolaru oko 10 odsto. Razlozi za to su, prema njegovom mišljenju, bojazni da će neke zemlje evrozone, kao što je, na primer, Grčka, imati problema sa budžetskim deficitom. Povrh svega privreda regiona je u četvrtom lanjskom tromjesečju praktično stagnirala. BDP evrozone je međukvartalno povećan samo za 0,1 odsto.
Bivši član Izvršnog odbora Evropske centralne banke Tomazo Padoa Skjopa i italijanski ministar finansija od 2006. do 2008. godine smatra, pak, da ne postoji mogućnost raspada evrozone.
“Ne smatram da postoji mogućnost da se tako nešto dogodi i ne mislim da ima smisla o tome govoriti”, izjavio je on.
Edvards je u anketi “Thomson Extela” za najboljeg evropskog stratega lani zauzeo drugo mjesto, odmah iza svog nekadašnjeg kolege Džejmsa Montijera. On je 1996. razljutio vlade zemalja jugoistočne Azije kada je prognozirao finansijsku krizu koja je region zahvatila samo godinu dana kasnije.
Poslije tromjesečnih nagađanja o mogućoj platnoj nesposobnosti Grčke, koja su imala negativan uticaj na dugoročne hartije od vrijednosti te zemlje, lideri EU upozorili su investitore da u slučaju potrebe zaštite zemlju od špekulativnih napada. Početkom februara su pale i španske i portugalske dugoročne hartije, pošto i te zemlje imaju fiskalnih problema.
Edvards kaže da bi prepuštanje južnoevropskih država s najslabijim javnim finansijama na milost i nemilost “dugom periodu deflacije sa velikom vjerovatnoćom predstavljalo prilično težak test za njih”. Grčka fiskalna kriza može biti slična kao azijska kriza 1997. godine, koja je utrla put platnoj nesposobnosti Rusije 1998, smatra Edvards.
Evrozona ide ka raspadu
10 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
u vezi sa ovim clankom,sta bi se desilo sa obveznicama koje je RS emitovala (drzavne i opstinske), u pogledu krize budzeta koja je vrlo moguca ako se ovakvo stanje u privredi nastavi, buduci da novih projekata nema a novac od prodaje telekoma je uglavnom potrosen?
Ako bude verifikovano i emitovano svih 600 miliona KM ratne štete, koliko je procijenjeno kao maksimum, ispade da će u godinama kad bude dospijevalo 10% glavnice za naplatu, izdvajanja iz budžeta RS po tom osnovu iznositi 60-65 miliona KM godišnje. To samo po sebi ne predstavlja iznos zbog kojeg bi budžet bio ugrožen. Ali imaćemo i isplatu SDŠ i prispjeće uzetih raznoraznih kredita. U tom slučaju možemo imati krizu budžeta.
Prema izjavama ministra finansija, mi nismo visoko zadužena zemlja, pa će sve te moguće budžetske “trzavice” pokrivati novim zaduženjima. Dugoročno, to vodi u duboku krizu, ali mi smo snalažljiv narod 🙂
…znaci oko 100 miliona godisnje, mozda i vise. to cini preko 10% budzeta.
Zar nije planiran budžet oko 1.6 mlrd KM za 2010?
da ali pitanje koliko ce ga ostvariti i, bice jos verifikacija stare devizne stednje pa ce se i otplate uvecati
Slažem se.
Za očekivati je ipak da će Vlada RS (koja god bude) jednog dana, kad već budu emitovane sve obveznice unutrašnjeg duga, omogućiti fizičkim licima da obveznicama izmire dugovanja npr. za struju, vodu, grijanje… Samo Vodovodu Banjaluka građani duguju 11 miliona KM.
Od dosada emitovanih 150 miliona obveznica ratne štete, oko 50 miliona je “iskorišteno” za otplatu poreskog duga, tako da na taj iznos Vlada neće sama sebi plaćati kamatu i glavnicu.
Mislim da neće biti ni verifikovano svih 600 miliona, te da će ubuduće biti još “akcija” kojima će se “prebijati” dugovanja svako-svakome. Onda će i isplate iz budžeta biti utoliko manje od gore procijenjenih 60-65 miliona KM godišnje u periodu 2014-2023.
Kako su stvari krenule sa obveznicama, uskoro ce postati pretezno sredstvo placanja. Moci ces na primjer kupiti TV obveznicama.
Mi smo toliko nelikvidni da svako svakome duguje. Tu dužničku spiralu država može i pogoršati. Ali emitovanje obveznica unutrašnjeg duga kojima država plaća svoje dugove, a građani državi svoje dugove su dobar način “relaksiranja” situacije. Zatezne kamate, rezervisanja za nenaplativa potraživanja itd. se dobrim dijelom mogu “očistiti” na ovaj način.
Usput su i dobar berzanski materijal…
Pravi izraz ,,relaksiranje,, situacije…pogotovo u situaciji kada niko ne zna šta će biti sutra….kupovina vremena….
Ne bih rekao da se kupuje vreme, već se samo dublje tone.
1. bez valutne klauzule i sa dugim rokom dospeća, građani prodaju obveznice sa velikim diskontom- odričući se velikog dela svojih sredstava(odriču se potrošnje).
2. država prihvatanjem obveznica umesto potraživanja, pravi rupe u budžeti kao i dodatne probleme PIO-u i zdravstvenom. (manji prilivi)
3. obaveze na taj način izmiruju kupci “NOVIH” preduzeća i poneka veća firma, a vlasniku malog d.o.o. je jeftinije da ga zatvori i otvori novo.(bez efekta na zapošljavanje i povećanje likvidnosti privrede)
SUŠTINA: dokle god MSP ne osete veće prihode od privatizacije (većom potrošnjom oštećenih građana, RSDS, RSRS…) i dokle god ne postoji efikasan metod naplate obaveza iz poslovanja (doprinosi i dr.), sva ova priča je samo skupa galama.