LONDON, Na valutnim je tržištima evro prošle sedmice ojačao, što se zahvaljuje povećanju fondova za suzbijanje evropske dužničke krize i najavi oštrih rezova u španskom budžetu.
Cijena evra prema dolaru ojačala je prošle sedmice 0,5 odsto, na 1,3340 dolara. U odnosu na japansku valutu, kurs evra porastao je, 1,1 odsto, na 110,50 jena.
I američka je valuta ojačala prema japanskoj, pa je cijena dolara porasla 0,6 odsto, na 82,85 jena.
Ministri finansija evrozone u petak su dogovorili povećanje maksimalnog iznosa zajedničkih kreditnih kapaciteta za dva krizna fonda sa 500 na 800 milijardi evra.
Premda očekivana, ta je odluka poticajno djelovala na evro, a na ulaganje u evropsku valutu ulagače je navela i odlučnost španske vlade da, pored velikih protesta, uvede oštre mjere budžetske štednje.
U prijedlogu budžeta, koji će u utorak biti poslan u parlament, španska vlada planira ostvariti uštede veće od 27 milijardi evra putem povećanja prihoda i smanjenja rashoda.
Na taj bi se način budžetski deficit ove godine smanjio na 5,3 odsto bruto domaćeg proizvoda, s 8,5 odsto BDP-a u prošloj godini.
I pored napora evropskih lidera usmjerenih na suzbijanje dužničke krize, većina analitičara smatra da kurs evra najvjerovatnije neće izaći iz raspona od 1,30 do 1,35 dolara u kojem se kreće u posljednje vrijeme.
“Teško je biti optimista prema evru, čak i kada stižu relativno dobre vijesti“, kaže Omer Esiner, analitičar u “Commonwealth Foreign Exchange”.
Moguće je i da će se evro idućih sedmica ponovno naći pod pritiscima prodaja zbog zabrinutosti u vezi neodrživih nivoa dugova u zemljama evrozone.
Na to ukazuje i rast prinosa na španske i italijanske obveznice prošle sedmice, što je vratilo strahovanja od širenja dužničke krize.
Mjere štednje pozitivne su za stabilizaciju finansija tih članica evrozone, ali s obzirom na recesijske pretnje, pitanje je mogu li se planirane uštede i ostvariti. Ako i mogu, kako će uticati na privredu.
“Ključno je pitanje mogu li te zemlje konkurisati na globalnom tržištu. Sa svakim paketom mjera štednje, privrede tih zemalja kroče jednu stepenicu niže“, kaže Anders Soderberg, valutni strateg u švedskoj banci SEB. Hina