LONDON, Na valutnim je tržištima evro i prošle sedmice bio pod pritiskom dužničke krize i splašnjavanja nade da će američki Fed uskoro olabaviti monetarnu politiku, pa mu je kurs, po prvi put nakon dvije godine, zaronio i ispod nivoa od 1,22 dolara.
Cijena evra prema dolaru oslabila je prošle sedmice 0,3 odsto, na 1,2250 dolara, a tokom semice zaronila je na samo 1,2160 dolara, najniži nivo od polovice 2010. godine.
Kurs evra u odnosu na japansku valutu pao je, 0,9 odsto, na 97,00 jena.
I dolar je oslabio prema japanskoj valuti, pa mu je cijena pala 0,6 odsto, na 79,20 jena.
Prošle je sedmice nastavljen pritisak na evro, zbog strahovanja ulagača od produbljivanja dužničke krize u evrozoni, pa se njegov kurs prema dolaru kretao na najnižim nivoima u dvije godine.
Mali predah pružila mu je početkom sedmice tek odluka ministara finansija evrozone o pomoći Španiji od 30 milijardi evra za spašavanje tamošnjih banaka.
Taj je predah bio kratkotrajan jer ministri nisu postigli napredak po pitanju korištenja sredstava iz kriznih fondova za kupovinu obveznica prezaduženih članica evrozone na tržištu, što bi smanjilo cijenu njihovog zaduživanja.
A da se situacija u privredama evrozone pogoršava, pokazuje i odluka agencije Mooody's o sniženju rejtinga Italije za dva stepena, na Baa2, uz negativne izglede.
“I u preostalom dijelu godine pratiće nas razočaravajući privredni rast, krhko povjerenje ulagača i visoki prinosi na obveznice država u rubnom pojasu evrozone”, kazao je Derek Halpenny, valutni analitičar u Bank of Tokyo Mitsubishi.
Dolar je prema evru ojačao i zbog toga što je zapisnik sa junskog sastanka američke centralne banke Feda pokazao da bi se stanje u američkoj privredi moralo pogoršati da bi banka dodatno ublažila monetarnu politiku.
“Svaka centralna banka u svijetu osim Feda ublažava monetarnu politiku. Dok u Fedu ne promijene stajalište, dolar će i dalje jačati. Evro će vjerojatno nastaviti slabiti jer će ga pritiskati odluka Evropske centralne banke o sniženju kamate na depozite”, rekao je George Saravelos iz Deutsche banke.
Prije desetak dana ECB je snizio ključne kamate s 1,0 na rekordno niskih 0,75 odsto, dok je kamate na depozite srezao na nula odsto. To znači da banke ne zarađuju ništa ako drže novac na računima u centralnoj banci evrozone.
To je jedan od razloga što je evro od početka godine oslabio više od 5 odsto prema dolaru, čime je već premašio gubitak iz prošle godine, kada je pao za 3,2 odsto. Hina
