BRISEL, Vodeći finansijski zvaničnici EU raspravljaju o pitanju uplata banaka i ulagačkih fondova u novi paket za finansijsko spasavanje Grčke.
Grčkoj, kojoj je na raspolaganje već dato 110 milijardi evra, treba dodatna pomoć u novcu zato što je ostala isključena iz međunarodnog kreditnog tržišta.
Sastanak ministara finansija u Briselu suprostaviće Njemačku, na čijoj strani je nekoliko drugih bogatih država EU, sa Evropskom centralnom bankom (ECB).
Njemačka želi da banke i drugi privatni ulagači daju Grčkoj više vremena da im vrati dugove, ali ECB strahuje da bi produžavanje rokova moglo da se shvati kao nesolventnost, što bi teško pogodilo grčke banke i uvuklo druge posrnule zemlje dublje u krizu.
Njemački ministar finansija Volfgang Šojble kaže da je zvanični Berlin spreman da Grčkoj odobri dodatnu finansijsku pomoć u sklopu drugog paketa pomoći EU i Međunarodnog monetarnog fonda, pod uslovom da u tome učestvuju i banke i drugi privatni kreditori.
On navodi da je “uloga privatnog sektora novi element koji će biti dio drugog paketa pomoći“.
Očekuje se da javni dug Grčke ove godine dostigne 350 milijardi evra, što je više od 150 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP) te zemlje.
Vlada te prezadužene zemlje nastoji da do početka jula u parlamentu bude usvojen novi paket strogih mjera štednje kako bi se osiguralo nastavljanje isplata pomoći.
Grčka prodala 1,62 mlrd. evra duga
Grčka je juče uspjela da na aukciji vladinih obveznica pribavi 1,62 milijarde evra (2,33 milijarde dolara), dan nakon što joj je dodjeljen najniži suvereni kreditni rejting na svijetu zbog strahovanja da bi privatni investitori mogli biti pozvani da podjele teret potencijalnog reprogramiranja grčkog duga. Beta, FoNet