BEOGRAD – Evropska komisija usvojila je ekonomsko-investicioni plan za Zapadni Balkan, kojim se predviđa devet milijardi evra bespovratnih sredstava za ovaj region.
Od tog iznosa, šest milijardi je planirano za ključne infrastrukturne projekte u oblasti transporta, energetike, digitalnog povezivanja, poljoprivrede, zdravstva, obrazovanja.
Dobar dio sredstava iz ekonomskog investicionog plana EU za Zapadni Balkan, vrijedan više desetina milijardi evra, biće usmjeren na Srbiju, kaže direktorka Regionalnog predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan Dubravka Negre.
“Bitno je iskoristiti tu šansu, s obzirom da će budžeti država biti sve više preopterećeni prije svega zbog zdravstvene krize koja je zahvatila cijeli svijet”, rekla je Negre na 7. Biznis konferenciji “Transport i logistika jugoistočne Evrope i Dunavskog regiona – TIL 2020”.
Ekonomski investicioni plan EU za Zapadni Balkan biće danas objavljen u Briselu, a Negre naglašava da je važno da zemlje regiona iskoriste sva sredstva koja su bespovratna, a koja se stavljaju na raspolaganje.
Veliki dio tih sredstava, kaže, biće usmjeren na kreiranje moderne željezničke putne, vazdušne i riječne mreže u regionu, koja podrazumijeva i izrgradnju novih lučkih kapaciteta i rekonstrukciju postojećih.
Navela je da je EIB do sada u transportni sektor Srbije uložio 2,3 milijarde evra, a ukupno u region u posljednjih deset godina osam milijardi evra u različite sektore – transport, eneregtiku, zdravstvo, prosvjetu, nauku i razvoj.
“Značajan dio naših ulaganja ide u transportni sektor, u povezivanje zemalja regiona i regiona sa EU, jer se u ovom regionu nalazi veliki broj transevropskih koridora kako željezničkih i putnih, tako i riječnih”, kaže Negre.
Svi projekti, kako navodi, u kojima EIB učestvuje imaju za cilj bržu razmjenu robe i dobara, ali i razvoj lokalne ekonomije i poboljšanje atraktivnosti tih sredina i opština za domaće i strane investicije. Napomenula je da je završetak putnog Koridora 10 kroz Srbiju bio najveći projekat u javnom sesktoru koji je EIB finansirao još od 1977. godine.
Negre kaže da će EIB biti prisutan i na izgradnji auto-puta Niš – Merdare.
“U Srbiji smo već potpisali 100 miliona kreditiranja koji se kombinuje sa 50 miliona bespovratnih donacija što za pripremu projekta, što za njegovu realizaciju”, rekla je Negre.
Navela je da za sada potpisano finansiranje za prvu dionicu između Niša i Pločnika dužine 32 kilometra, koja je ekonomski opravdana, a koja uključuje i zaobilaznicu oko Prokuplja.
“Ostale sekcije su dosta skupe, jer prolaze kroz težak teren u Srbiji i zato što imaju mali protok saobraćaja za sada. Taj projekat je jako bitan za ekonomsko povezivanje Beograda i Prištine, ali treba da bude ekonomski opravdan da bi ulaganje moglo da bude svrsishodno”, kaže Negre.
Koliki će trošak zaista biti konačan, navodi, zavsiće od modela koji se izabere, odnosno od toga da li će projekat biti koncipiran kao pun profil ili puluprofil auto-puta. Navela je da će fokus EIB-a u narednih deset do 15 godina biti na razvoju željezničke mreže u regionu, kao i da će biti nastavljeno ulaganje u povećanje riječnih kapaciteta u Srbiji.
Negre je rekla da se prije godinu dana ušlo u realizaciju projekta poboljšanja plovnosti Save i Dunava.
“Nastaviće se ulaganje u Dunavski koridor i povećanje kapaciteta rijeka, jer one takođe predstavljaju čisti tip transporta”, rekla je Negre.