FRUŠKA GORA, Elektroprivreda Srbije namjerava da do 2015. godine investira devet milijardi evra u proizvodne i druge kapacitete koji Srbiji treba da obezbjede sigurnu elektroenergetsku budućnost i zadovoljavanje svih potreba za električnom energijom, rekao je danas Slobodan Mitrović, pomoćnik direktora Direkcije za strategiju i investicije Elektroprivrede Srbije.
Taj novac EPS planira da, kako je rekao Mitrović, obezbjedi iz „realne cijene električne energije“, od čega je planiran prihod od 3,4 milijarde evra, zatim 3,8 milijardi evra od međunarodnih kredita, kao i od strateških partnera, od čega bi trebalo da bude obezbjeđeno 1,8 milijardi evra. Ostali izvori treba da obezbjede oko 200 miliona evra
„Najveći dio sredstava obezbjeđen je iz prihoda, 13 odsto iz kredita, a svega pet odsto iz donacija. Međutim, neadekvatna dinamika korekcije cijena električne energije, značajno odlaže realizaciju neophodnih razvojnih projekata. Iako više od 20 godina u Srbiji nije izgrađena nijedna nova elektrana, EPS već godinama funkcioniše zahvaljujući tome što je, u vrijeme posljednjeg velikog investicionog ciklusa, primjenjivao najsavremenija tehničko-tehnološka rešenja. Takvu praksu smo nastavili i od 2001. do 2009. godine, kada su realizovane investicije u vrijednosti oko 1,3 milijarde evra. Ovi kapaciteti, koji posljednjih godina bilježe rekordne proizvodnje, stari su više od 30 godina“, rekao je Mitrović.
Nove velike investicije su, kako je rečeno, potrebne jer se do 2025. godine očekuje porast potrošnje električne energije za više od 20 odsto, a izuzetno strogi obavezujući propisi u oblasti zaštite životne sredine zahtjevaju investicije od najmanje milijardu evra. U obnovljive izvore EPS namjerava da investira pola milijarde evra, u održavanje postojećih performansi sistema oko 4 milijarde. Na revitalizaciju i zamjenu kopova otići će oko 1,5 milijardi, a u revitalizaciju termoelektrana oko 1,3 milijarde evra. U modernizaciju elektrodistributivne mreže i instaliranje najsavremenije mjerne opreme biće utrošeno oko 700 miliona evra, a u revitalizaciju hidroelektrana oko 400 miliona.
Ukoliko se u najkraćem mogućem roku ne pokrenu neophodne investicije, prije svega novcem od prodaje električne energije, izvjesno je da će Srbija vrlo brzo postati veliki uvoznik, kao što je bila prije desetak godina. U tom slučaju, postoji realna opasnost da postojeća infrastuktura neće moći da izdrži toliki uvoz električne energije.
Direktor za strategiju i investicije EPS-a Aleksandar Jakovljević podsjetio je da je EPS već rapisao tendere za izgradnju novih termoelektrana – “TENT B3”, “Kolubara B” i “Termoelektranu – toplanu Novi Sad”, kao i tovaranje novog kopa Radljevo i da je vrijednost tih investicija tri milijarde evra.
On je rekao i da su u hidroenergetskom sektoru planirani i započeti projekti – izgradnja hidroelektrana na Ibru u saradnji sa italijanskim parnetrima, hidrolektrana na srednjoj Drini u saradnji sa italijanskim i partnerima iz Republike Srpske, kao i izgradnja hidroelektrana na gornjoj Drini, Velikoj Moravi a razmatra se i izgradnja reverzibilne hidroelektrane “Derdap 3” u saradanji sa njemačkim partnerima.
Govoreći o učešću Srbije u izgradnji nuklearne elektrane Belene Jakovljević je rekao da bi prije donošenja odluke trebalo da budu sprovedene odgovarajuće analize i pripreme koje će pokazati opravdanost učešća u tom projektu.
On je istakao da rukovodstvo EPS-a još uvijek nema sve potrebne informacije o tom projektu i da se u narednom peridu očekuje više podataka o tome.
Jakovljević je ukazao na važnost tog regionalnog projekta koji treba da bude kapaciteta 2000 megavata i koji će, prema njegovim riječima, uticati na uslove na tržistu električne energije poslije njegovog otvaranja 2013. godine. Emg.rs