BANJALUKA, Poreska uprava RS je donijela odluku o raskidu sporazuma o reprogramu sa 70 preduzeća koja nisu ispoštovala uslove odgođenog plaćanja, a vrijednost ukupnog reprogramiranog duga je 67,47 miliona KM. Portal Capital je došao do kompletnog spiska pravnih lica koji objavljujemo u prilogu ovog teksta.
.
Najveći dužnik je Novoteks Trebinje sa dugom od 21,3 miliona, Famos Istočno Sarajevo 10,2 miliona, “Swisslion IAT” duguje 8,4 miliona KM, robna kuća Boska 4,4 miliona KM, Zrak Teslić 3,2 miliona, a FK Borac Banjaluka 2,8 miliona KM.
.
Što inspektori blokiraju Vlada odblokira
Ono što je zanimljivo je da je Poreska uprava odluku o raskidu ugovora o reprogramu donijela isti dan kada je Vlada Srpske na sjednici 28. decembra usvojila odluku o odobravanju reprograma za četiri preduzeća.
Na oba spiska našla su se dva preduzeća. “Swisslion IAT” Trebinje i Jelšingrad Livnici Banja Luka Vlada je odobrila reprogram, a Poreska uprava im je istovremeno ukinula prethodni.
Poreska uprava je u martu raskinula ugovor o reprogramu duga sa 171 preduzećem. I na tom spisku su “Swisslion IAT” Trebinje i Jelšingrad Livnica. Na martovskom spisku preduzeća koja ne poštuju sporazum o obustavi prinudnog izvršenja naplate poreza je i ad Farmland Gradiška. To Vladu međutim nije sprečilo da im ponovo, odobri novi ugovor o reprogramu. Ova tri preduzeća zajedno na osnovu neplaćenih obaveza duguju više od deset miliona.
U Privrednoj komori RS upozoravaju da se prije odobravanja reprograma moraju detaljno analizirati preduzeća kojima se reprogram odobrava. Nema logike da se reprogram uporno odobrava preduzećima koji nemaju nikakav plan da će im to pomoći, naprotiv, oni gomilaju dugove koji često premašuju vrijednost osnovnog kapitala.
.
Naziv PO Sjedište Iznos neplaćenih obaveza
Novoteks, AD Trebinje 21,374,984.29
Famos, AD I. Sarajevo 10,236,626.58
AD “SWISSLION IAT” Trebinje 8,466,356.33
BOSKA Banja Luka 4,451,210.31
Zrak, AD Teslić 3,275,282.69
FK ,,Borac,, Banja Luka 2,878,612.60
AD ” Vodovod ” Prijedor 1,703,059.48
AD “FOT” Teslić 1,357,756.93
AD ,,Una,, K.Dubica 1,185,104.24
JELŠINGRAD LIVNICA Banja Luka 902,567.44
DOO”Unigrad” I.Sarajevo 703,148.45
AD”Građenje” Ugljevik 670,320.46
ŽGP AD “Doboj” Doboj 638,169.22
ŠG”Gradiška” Gradiška 602,446.29
Trudbenik FPA, DOO Doboj 581,235.62
AD”Impro” Prijedor 562,552.38
P R I L O G:
PO koji ne postuju uslove odgodjenog placanja na dan 28.12.2010(2)
12 komentara
Molimo Vas da pročitate sledeća pravila prije komentarisanja:
Komentari koji sadrže uvrede, nepristojan govor, prijetnje, rasističke ili šovinističke poruke neće biti objavljeni. Nije dozvoljeno lažno predstavljanje, ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Molimo Vas da se u pisanju komentara pridržavate pravopisnih pravila. Komentare pisane isključivo velikim slovima nećemo objavljivati. Zadržavamo pravo izbora i skraćivanja komentara koji će biti objavljeni. Mišljenja sadržana u komentarima ne predstavljaju stavove poslovnog portala CAPITAL.ba. Komentare koji se odnose na uređivačku politiku možete poslati na adresu [email protected]
Bravo za Capital. Imate najbolje informacije.
Zelim Vam svako dobro, najbolji ste!
Pozdrav, super clanak, treba privredu i proizvodnju staviti na zdrave noge a to znaci sanirati gubitke i gubitase. Na koji nacin ce se to raditi treba pitati ekonomiste, pravnike ali i strucnjake iz doticne oblasti npr. ako se preduzece bavi masinstvom treba ukljuciti masinske inzinjere, ako se bavi poljoprivredom onda poljoprivredne inz. itd. Treba nam timski rad i saradnja a ne prepucavanje i podmetanje klipova kako to rade Balkanci…
@airzugas
Sve bi to bilo veoma optimistično da smo tek sada ušli u 1996 ili 1997.godinu, međutim sada je početak 2011.godine.S čim da se privreda oporavi kada je sve pokradeno, privatizovano, a nema ni stvarne volje da se napravi red u svim oblastima i da se privreda stavi na noge.Mislim da su to nažalost samo puste želje.Ko je imao mnogo imaće više, a ko je imao malo imaće još manje!
A sto nasa vlada fino nekonvertuje dug u kapital i nesto pokusa zgotoviti?
Da je postojala volja nadležnih(Vlade) nabrojane firme i još mnoge druge koje nisu na spisku, bile bi davno poslane u stečaj, pa ako su za likvidaciju, bar bi dugovi bili manji i ne bi ostatak privrede trpio zbog njih, ovako svejedno radnici ne rade ili rade, a nemaju nikakvu korist od rada, samo im Vlada raznim izjavama stvara nadu, a ustvari gomila dugove i potraživanja da bi na kraju ostali i bez posla i bez doprinosa, ali i povukli za sobom druga, zdrava preduzeća koje će nenaplaćena potraživanja od ovih dovesti takodje, prije ili kasnije u istu poziciju. Da postoji Ministarstvo finansija, sa stručnim ljudima i formiranim komisijama koje bi radile svoj posao, ne samo da bi u tom dijelu problem bio pod kontrolom, nego bi imali i jasnu stategiju rješavanja problematične privatizacije i sigurno bazu sa aktivnostima i stanjem u preduzećima, vlast mora znati planove strateških firmi, javnih obavezno, ali i privatnih, da bi mogla djelovati u skladu sa njihovim potrebama i “pripremati teren” o dugovima i izlascima iz krize, odnosno stečajevima i reprogramima, pogotovo treba jasna strategija, a ovo što ovi naši kvazi ministri i vlast radi, to je samo otežavanje i Poreskoj i radnicima i preduzečima, a iz razloga da bi se dobio koji glas više na izborima, da bi se kupio socijalni mir nerealnim obećanjima, da bi se stranački namješteni direktori i UO nakupili kajmaka kroz te firme i sve to da bi na kraju ipak svi mi izgubili, jer moramo platiti od naših para koje su popunile budžet za povezivanje staža, za socijalno itd, jer su po pravilu imovina i potraživanja stečajnog dužnika bar duplo veći od njegovih dugova.
Jedan od osnovnih problema je i taj što su postavljeni i nerealni uslovi privatizacije, zadržati puni kapacitet radnika bar 2.godine, nema prodaje imovine, minimalna ulaganja u milionima, što niko kontrolisao nije da li su i ostvarena i na kraju je to bilo neodrživo, velike firme prevelike i krute za ostvariti sve te uslove i održati likvidnost, manje su imale problem tržišta u borbi sa stranim povlaštenim proizvođačima, jer je carina i PDV od uvoza značio i više para u budžetu i tako su nakupljali dug i izvlačili imovinu dok nisu jedni po jedni izašli na ulice, pa stečaj, pa vlada kupi ili likvidacija.
Ne može politikolog i traktorista upravljati ekonomijom u tranziciji!
u farmlandu je neko od dodikovih ljudi većinski vlasnik.šta vas to čudi?a dobili su i pravo da drže stoku na račun države za robne rezerve.čestitam.apsurdima nikad kraja.
Predstečajno stanje je znak da je preduzeće u velikim problemima. Prije stečaja potrebno je utvrditi ko je prouzrokovao probleme. U Republici Srpskoj , u većini slučajeva, se kroz stečaj želi legalizovati ratni i poslijeratni kriminal i iza najvećeg broja stečajnih postupaka upravo stoje ljudi koji su se obogatili za vrijeme i nakon rata nečasnim i nezakonitim radnjama. Da postoji malo dobre volje, bez problema bi se moglo utvrditi ko je preduzeća doveo u stečajno stanje, a još bi bio manji problem oduzeti im dio imovine i pokrenuti rad većine preduzeća. (Ono što su braća napljačkala za vrijeme i nakon rata, mnogo je više od onog što vidimo i što možemo zamisliti). To znamo svi, to znaju i mjerodavni. A najviše znaju čike iz međunarodne zajednice. Izgleda da im je ovaj naš prostor u poslednje vrijeme postao interesantan. I svi problemi mogu biti vrlo brzo i efikasno riješeni. Ako ih krenu rješavati ili čike ili narod.
Nekada bi stečaj mogao biti dobro rješenje, a nekada (kod nas najčešće) znači uništavanje preduzeća.
Konkretno : stečaj u preduzećima “Trebinjeprevoz”, “Novoteks” iz Trebinja i”Ljubinka” Ljubinja bi mogao imenovana preduzeća osloboditi najvećeg balansa – loših značajnih vlasnika (poput Radovana Vučkovića, koji je značajan akcionar u sva tri preduzeća i koji je (on sam ili političke strukture koje stoje iza njega) uticao na imenovanje menadžmenta. Dug prema državi (Poreskoj upravi) i prema radnicima se konvertuje u akcije i država i radnici postaju vlasnici tih preduzeća.
Sa drugu stranu, stečaj u preduzeću “Metal” je pokrenuo Petar Dušanić, koji je jedan od najvećih tajkuna na ovim prostorima. Cilj ovog stečaja je jasan: uništavanje preduzeća na način što bi putem fiktivnih ugovora u stečaju izvršio neprijateljsko preuzimanje preduzeća i tako na nezakonit način došao do imovine ogromne vrijednosti.
Kako onda znati koji je stečaj valjan, a koji je loš ?
Jednostavno, treba poći od nečega što je najbitnije, a što svi zanemaruju – najbitnija su preduzeća, a njih u procesima lažnih ili drugih stečaja niko i ne spominje, spominje se , prije svega, (lažna i tobožnja) briga za radnicima, kao najvažnije je njiha izmiriti potraživanja, a ustvari se kroz lažni stečaj omogućuje legalizacija krupnog ratnog i poslijeratnog kriminala.
Banjalučki “Metal” je bio među 10 najboljih preduzeća u BiH i među 100 najboljih preduzeća u Jugoslaviji, preživio je Titu, Miloševića, Karadžića, red bi bio da preživi i Dodika, hranio je hiljade porodica, punio budžete nekoliko država… “Metal” je najvažniji – samo se postavi pitanje : šta je dobro uraditi da “Metal” opet hrani porodice, puni budžete i sve će biti jasno.
Iz ugla preduzeća posmatrano, najlogičnije je da bi ljudi koji su tu radili i koji su stvarali ta preduzeća (uz normalnu državu) trebali biti ključni faktori u spašavanju tih preduzeća. Kakve veze ima Petar Dušanić sa “Metalom”, šta je uradio sa drugim preduzećima u kojima posjeduje značajan kapital … ?
Lažnim stečajevima se eliminišu mali akcionari – ustvari narod i preduzeća se daju u milost i nemilost ratnim i poslijeratnim profiterima.
Malih akcionara je u startu bilo preko milion, pa ih je bilo preko 860.000, sada ih je zvanično oko 750.000 , ako se ovako nastavi sa lažnim stečajevima, malih akcionara ( a i privrede) će nestati.
Najveći broj malih akcionara je precrtala država upravo preko lažnih stečaja.
Kakva je to država koja precrtava narod koji ju hrani ?
Kakvi su to ljudi koji nijemo posmatraju uništavanja preduzeća koja su hranila njih i njihove porodice ?
svaka vam cast.capital citam svaki dan
@6.Dejan i @9.Mali akcionar
Skidam kapu! Svaki dan slušamo traktate o problemima u ekonomiji, a suština problema (a time i rješenja) su vrlo jednostavni.
Gdje ima volje, ima i načina. Gdje nema volje, ima opravdanja.
Pojedini političari bi sve privredne i prirodne resurse ove napaćene države “preveli” u svoje džepove, pa makar cijena toga bila da postanemo najsiromašnija država i narod na svijetu. A sve navodno u interesu tog istog naroda…
Srećna nova godina!!!
Ruding Ugljevik je isplatio dug:)