FRANKFURT, Evropska centralna banka navodno je upozorila letonske vlasti da ne prihvataju ruski novac sa Kipra.
Premijer Letonije, međutim, nema takve informacije.
Letonski ekonomski analitičari očekuju da bi fondovi koji su povučeni sa Kipra prije nego što je tu mediteransku zemlju zahvatila kriza, mogli ubrzo da završe u baltičkim zemljama.
Zvaničnici Evropske centralne banke (ECB) kontaktirali su, međutim, letonske zvaničnike kako bi ih upozorili da ne prihvataju priliv ruskog novca sa Kipra, izvjestila je agencija Rojters pozivajući se na izvore u ECB-u.
“Našim letonskim prijateljima jasno je stavljeno do znanja da ako žele da postanu dio evrozone, ne bi trebalo da pruže utočište za ruski novac koji se iznosi sa Kipra“, izjavio je neimenovani evropski bankar.
Letonski premijer Valdis Dombrovskis, s druge strane, nije magao da potvrdi da je njegova vlada dobila upozorenje ECB-a. Dombrovskis tvrdi da on ne posjeduje takve informacije i da je o tome razgovarao i sa ministrom finansija Andrisom Vilksom.
On ističe da su Letonska banka i ministarstvo finansija te zemlje Evropskoj komisiji i ECB-u objasnili razlike između Letonije i Kipra.
Prema njegovim riječima, finansijski sektor igra mnogo važniju ulogu na Kipru, nego u Letoniji, tako da se ona ne može posmatrati kao tako značajan finansijski centar poput Kipra ili Irske.
Dombrovskis podsjeća i da Letonija ima mnogo strože uslove za depozite stranih državljana i ističe da ne očekuje značajniji priliv stranog novca sa Kipra.
Informacije o tome da ECB upozorava Letoniju da ne prihvata ruski novac koji se povlači sa Kipra obične su glasine, tvrde u letonskom Ministarstvu finansija.
Letonski finansijski sektor ima strože uslove o likvidnosti kapitala od bilo koje druge članice EU i rigorozne mehanizme nadzora, podsjeća portparol Ministarstva Aleksis Jarokis. On dodaje da postoje i specijalne mjere nadzora depozita stranih državljana.
Kipar je juče obezbjedio paket pomoći “trojke” od 10 milijardi evra koji treba zemlju da spase od bankrota, dok će oni sa najvećim depozitom u dvije najveće banke u zemlji izgubiti veći dio svoje ušteđevine.
Evropska centralna banka preuzela je na sebe da pokrije 10 milijardi evra nastalog duga, dok će oko 6 milijardi biti prikupljeno restruktuiranjem kiparskih banaka. B92