FRANKFURT, Članovi upravnog odbora Evropske centralne banke (ECB) nisu se saglasili u kojoj mjeri utiču previranja u Kini i na drugim tržištima u brzom razvoju na skromni privredni oporavak Evrope.
Rezultat rasprave od 3. decembra, čiji je zapisnik naknadno objavljen, je da treba da se pruži manje podsticaja privredi 19-očlane evrozone nego što je očekivano.
Evropska centralna banka smanjila je kamatnu stopu i produžila svoj program podsticaja kupovinom obveznica, ali je iznenadila tržišta koja su očekivala smjelije akcije.
Neki od 25 članova upravnog odbora ECB-a smatrali su da brige oko Kine, koja je ključno izvozno tržište za Evropu nisu još prošle. Od tada su turbulencije na kineskom tržštu samo rasle, sa naglim padovima akcija koje su na dole povukle i indekse na evropskim i američkim berzama. I dalje nije jasan uticaj ekonomskog usporavanja u Kini i problema duga na globalnu privredu.
ECB je smanjila kamatu za depozite koje komercijalne banke ostavljaju u centralnoj banci na minus 0,30 odsto sa 0,20 odsto. Negativna kamatna stopa ima za cilj da navede banke više da zajme novac umjesto da ga ostavljaju u sigurnim depozitima centralne banke. ECB je takođe produžila svoju kupovinu vladinih i privatnih obveznica od 60 milijardi evra mjesečno do marta 2017.
Taj podsticaj je namijenjen za povećanje inflacije, koja se smatra suviše niskom na 0,2 odsto i za podsticanje privrede. Privredni rast se poboljšava u Evropi ali je i dalje suviše slab da smanji nezaposlenost.
Nekoliko članova odbora želielo je da povećaju obim miesečne kupovine obveznica ali su ostali u manjini. Neki članovi odbora nisu želieli čak nikakav podsticaj uopše. Njihov argument je da je kupovina vladinih obveznica ekstremna miera koja treba da se koristi da se fino prilagodi inflacija i da se takvom kupovinom smanjuje pritisak na vlade da reformišu finansije.
Na čelu protivnika podsticaja bio je šef niemačke Bundesbanke Jens Vidman. Beta
